Ugostitelji se ne slažu sa odlukom da moraju da rade svih sedam dana u nedelji. Oni smatraju da su dovedeni pred svršen čin i da su im ruke vezane. S druge strane, mnogi inspektori smatraju da su određene odredbe nejasno formulisane, ali da su oni nadležni samo za sprovođenje propisa, dok je za njihovo usvajanje nadležan grad Beograd, to jest Sekretarijat za privredu. Nadležni smatraju da su izmene usaglašene sa Statutom grada Beograda, zakonima o turizmu, privrednim društvima, lokalnoj samoupravi i glavnom gradu. I tu se zatvara taj začarani krug
Poslednjih meseci beogradski ugostitelji suočavaju se sa nekoliko problema. Jedan od njih je radno vreme, a drugi preregistracija objekata. Sve je počelo neposredno pošto je u Skupštini grada 17. septembra usvojena dopuna Odluke o radnom vremenu. Ta odluka predviđa da su ugostitelji u obavezi da rade svih sedam dana u nedelji. Inače, taj propis već je bio usvojen 2004, ali je ponovo aktiviran ove godine. Na taj problem nadovezuje se problem preregistracije objekata. Iako se ugostitelji bune, a inspektori slažu da određene odredbe nisu jasno definisane, rešenje problema još nije na pomolu, osim ako se, prema najavama iz turističke inspekcije, krajem godine ne donese novi pravilnik o radnom vremenu ugostiteljskih objekata.
Ugostitelji se ne slažu sa odlukom da moraju da rade svih sedam dana u nedelji. Oni smatraju da su dovedeni pred svršen čin i da su im ruke vezane. S druge strane, mnogi inspektori smatraju da su određene odredbe nejasno formulisane, ali da su oni nadležni samo za sprovođenje propisa, dok je za njihovo usvajanje nadležan grad Beograd, to jest Sekretarijat za privredu. Inače, grad je, po zakonu, inspekcijski nadležan samo za deo komunalnih problema svojih građana, pa tako i ugostitelja (komunalna inspekcija). Treba imati na umu i činjenicu da su pojedine inspekcije (turistička, veterinarska, sanitarna i ekološka) u nadležnosti različitih ministarstava, što ponekad ne doprinosi koordinaciji njihovih aktivnosti.
- restorani 12.00–15.30 i 19.00–22.00,
- restorani na vodi 10.00–2.00,
- objekti brze hrane i ekspres restorani 8.00–00.00,
- noćni restorani 20.00–2.00, • restorani samoposluge 7.00–22.00,
- kafane 7.00–23.00,
- gostionice, bifei, krčme 7.00–23.00,
- barovi i kabarei 21.00–4.00,
- kafe-čajdžinice i kafe-poslastičarnice 7.00–23.00,
- ugostiteljske radnje koje služe isključivo jela sa roštilja, picerije i slične radnje i druge samostalne ugostiteljske radnje 9.00–22.00.
Inače, sve vrste radnji, gde spadaju i lokali, imaju obavezu da poštuju propisano radno vreme i da ga vidno istaknu na ulaznim vratima. Rad ugostitelja kontroliše komunalna inspekcija, a da li je na vratima istaknuto radno vreme utvrđuje turistička inspekcija, ne proveravajući pri tom da li se vlasnik pridržava svoje obaveze. Svima bi bilo mnogo lakše da su mnoge stavke različitih zakona i odredaba jasnije, ali u našem zakonodavstvu nije tako, pa su nadležnosti često pomešane, a tumačenja nedovoljno jasna.
Odluka da lokali treba da rade svih sedam dana u nedelji sprovodi se u 13 gradskih opština, kojima je data mogućnost da u izdvojenim naseljima propišu radno vreme.
„Nedugo po usvajanju najnovije dopune Odluke o radnom vremenu, inspektori su počeli da kontrolišu i opominju ugostitelje. Suština problema je u članu 8, na koji se nadovezuje član 16 tog akta. Ta dva člana propisuju obavezu da se radi svih sedam dana u nedelji. Verovatno je cilj te odluke oživljavanje turističke, odnosno ugostiteljske ponude grada tokom nedelje. Ali, to je urađeno na štetu ugostitelja, koji treba da plate cenu unapređenja turističke ponude prestonice. Odlukom o radnom vremenu ugostiteljima se znatno otežava rad, a time i koči ono po čemu je naš grad poznat: odlično ugostiteljstvo i dobar noćni provod. Ugostiteljima treba omogućiti da prilagode radno vreme svojim potrebama, ciljevima i mogućnostima“, izjavila je za Caffe&Bar Snežana Kočović, sekretarka Opšteg udruženja ugostitelja Beograda (OUUB).
Kočovićeva objašnjava da, prema novoj odluci, lokali mogu zbog opravdanih razloga da budu zatvoreni samo nedeljom, čime mnogi ugostitelji gube mogućnost da imaju neradni dan, što je veliki problem i dodatno opterećenje za njih.
„Prvo, reč je o tehničkom aspektu. Bez slobodnog dana nemoguće je očistiti lokal i njegovu okolinu. Drugo, osoblju je neophodno i ljudski i zakonski dozvoliti da ima dan odmora. Takva odluka u koliziji je sa Zakonom o radu. Teško je zamislivo da vlasnici ugostiteljskih objekata mogu da angažuju dodatno osoblje da radi samo jedan dan u nedelji i papirološki.
A i gde naći radnike koji će raditi jedan dan u nedelji? Postoji i ekonomski aspekt te odluke. Nedeljom je promet znatno manji i za većinu ugostitelja nije isplativo da tim danom otvara lokal i stvara troškove koji daleko prevazilaze zaradu“, objašnjava Snežana Kočović.
Šef odseka za komunalnu inspekciju opštine Stari grad Mileta Zarić rekao je za Caffe&Bar da je zakonska regulativa ponekad nejasna, ali da inspekcija postupa po pravilima i u skladu sa propisima.
„Obaveza je svih tipova radnji, pa i ugostiteljskih, da na ulaznim vratima imaju istaknuto radno vreme kojeg se moraju pridržavati. Da li neko radi duže ili kraće nego što propisi nalažu, zakonski je potpuno isti prekršaj“, objašnjava Zarić.
Mileta Zarić kaže da komunalna inspekcija nije institucija koja može da pomogne ugostiteljima u rešavanju tog problema, ali preporučuje način da se taj problem koliko-toliko prevaziđe.
„Vlasnik može da preregistruje svoj ugostiteljski objekat, na primer kafe ili splav u bar, i da na taj način uskladi radno vreme lokala sa svojim potrebama. Ugostitelji najčešće žele da produže radno vreme i to mogu učiniti slanjem obaveštenja turističkoj inspekciji, koja je za to nadležna. Prema postojećoj kategorizaciji, turistička inspekcija obavlja preregistraciju ugostiteljskog objekta i odobrava novo radno vreme.
Treba imati na umu da preregistracija ugostiteljskog objekta, odnosno promena radnog vremena, sa sobom nosi više promena, a da bi ugostitelj uopšte mogao da pokrene takav postupak, prvo mora da proveri da li njegov objekat ispunjava propisane uslove da bude registrovan u drugoj kategoriji“, objašnjava Zarić.
I vlasnici koktel-barova suočavaju se sa problemom radnog vremena, ali i preregistracije objekata. Mnogi od njih dobijaju opomene jer ne rade u kasnim noćnim satima, a registrovani su kao barovi.
„Brojnim lokalima zaprećeno je kaznom ako se ne preregistruju i na taj način ne prilagode svoje radno vreme novim propisima. Smatramo da je veliki problem to što se pri donošenju zakona i pravila koja se odnose na ugostitelje nikada ne obave konsultacije sa ljudima koji se time bave i najbolje poznaju problematiku. Uvode se pravila koja nigde u svetu ne postoje. Nalog da svi moraju da rade sedam dana u nedelji veliki je problem za sve.
- da je svim radnim danima i nedeljom obezbeđeno normalno pružanje ugostiteljskih usluga u svim delovima grada;
- da je raspored ugostiteljskih objekata koji će biti zatvoreni izrađen u dogovoru sa organizacionom jedinicom Uprave grada Beograda nadležnom za poslove privrede i da je o tome obavešten organ uprave nadležan za poslove komunalne inspekcije pre početka primene rasporeda.
- ko je nadležan da izvrši valorizaciju, odnosno da definiše pojam „normalnog pružanja usluga“, naročito u vreme tranzicije, i to u jednoj dinamičnoj delatnosti kao što je ugostiteljstvo;
- kakva je procedura u kojoj se postiže sporazum, ko na strani ugostitelja učestvuje u sporazumevanju (precizirana je samo jedna strana u sačinjavanju sporazuma);
- da li je od 1992. postignut sporazum ugostitelja i gradske uprave o rasporedu ugostiteljskih objekata koji ne moraju da rade nedeljom;
- ko treba da obavesti koju inspekciju i u kom roku od postizanja sporazuma;
- kako da postupaju ugostitelji do ispunjenja uslova iz ovog člana.
Nadležne naši problemi ne interesuju i ne dotiču“, kaže za Caffe&Bar Stanko Starčević, suvlasnik koktel-bara Cruis i Bar Centrala i potpredsednik Udruženja barmena Srbije. Starčević kaže da su, po gradskoj odluci, do sada postojale samo dve kategorije objekata: restorani i barovi. Vlasnik pri registraciji mora da odabere jednu od dve šifre za registraciju: 55300 za restoran (radno vreme od deset do ponoći) ili 55400 za bar (radno vreme od devet uveče do četiri ujutro).
„Preregistracija se obavlja na osnovu odluke vlasnika, uz taksu od 1.560 dinara, u Agenciji za privredne registre. Bilo bi logično da se uvedu kategorije za sve vrste ugostiteljskih objekata: restorane, kafiće, barove, noćne klubove, poslastičarnice itd. Kafići koji se preregistruju u restorane zbog prilagođavanja novoj odluci o radnom vremenu doći će u situaciju da ih kazni druga inspekcija, na primer sanitarna, zato što ne ispunjavaju uslove propisane za restoran.
A oni zapravo i ne žele da budu restoran već kafić koji radi preko dana. Zbog takvih problema svi će početi masovno da menjaju šifru delatnosti, ali to nije rešenje, pogotovo zbog statistike koja će pokazati da Beograd ima 5.000 restorana i četiri bara“, kaže Starčević.
Radno vreme vlasnici mogu da prilagode i svojom odlukom, pod uslovom da svojim radom ne ometaju javni red i mir (oni smešteni u stambenim zgradama ili njihovoj blizini). Na primer, radno vreme splavova je od deset ujutro do dva posle ponoći. Ako vlasnik želi da preregistruje splav u bar ili kabare, radno vreme bilo bi od devet uveče do četiri ujutro. Dakle, gubi se dnevna smena, koja je mnogim ugostiteljima veoma značajna. Zato je potrebno dobro isplanirati eventualnu preregistraciju, odnosno ciljnu grupu potrošača ili tip usluge koji se želi ponuditi.
„Nije mi jasno da neko ne može da prepozna šta je potencijal i prednost Beograda nad drugim gradovima. Stranci koji dođu ovde oduševljeni su nivoom našeg ugostiteljstva. U Beogradu ima ljudi koji se ozbiljno trude, ulažu, znaju posao, pa zato i postižemo rezultate.
Umesto da to naiđe na podršku, imamo samo probleme. Hvalimo se našom hranom i provodom, a nerazumevanje nadležnih koči nas u svakodnevnom radu. Mi samo želimo jasna pravila po kojima možemo da radimo bez problema, uz poštovanje ugostiteljskih standarda“, priča Starčević.
Stanko Starčević objašnjava i da se vlasnici splavova suočavaju sa najvećim problemima.
- Za kršenje propisa o radnom vremenu zaprećena je kazna od 5.000 do 20.000 dinara za pravna lica, dok novčana kazna za zaposlene iznosi od 1.000 do 5.000 dinara. Preduzetnicima (bez statusa pravnog lica) zaprećene su kazne od 3.000 do 10.000 dinara.
- "Kaznena politika ni najmanje ne brine ugostitelje koji često svesno krše propise tako što produžavaju radno vreme jer žele da ostvare što veću zaradu. Kazna od 2.500 dinara za fizičko lice (preduzetnika), odnosno 10.000 dinara za preduzeće i 2.500 za odgovorno lice, ne destimuliše izgrednike. Takva kaznena politika ništa ne rešava. Kazne treba drastično povećati i tako destimulisati ugostitelje da prave prekršaje. To je jedini način da se očuva javni red i mir uz poštovanje propisa", ističe inspektor Mileta Zarić.
„Umesto da iskoristimo to što Beograd mnogi svetski vodiči svrstavaju u grad sa najboljim provodom na svetu, mi radimo protiv sebe. Ne znam kome je to u interesu. U Beograd dolaze ugostitelji iz Zagreba da snime situaciju, jer će tamo početi da prave splavove u želji da kopiraju specifičnost beogradskog noćnog života“, priča Starčević.
On kaže da će problem u vezi sa radnim vremenom i preregistracijom postati još veći ako se uvede zakon o regulisanju pušenja na javnim mestima.
„Prema novom zakonu, pušenje je zabranjeno u restoranima, dok je u barovima dozvoljeno. Tu nastaje problem u vezi sa radnim vremenom i preregistracijom koju će mnogi ugostitelji započeti. Naime, oni koji se budu registrovali kao restorani moraće da zabrane pušenje u lokalima. Čini mi se da će, ako taj zakon bude usvojen, najmanje polovina restorana želeti da se preregistruje u kafić“, kaže Starčević.
Problemi evidentno postoje. Posle donošenja odluke o radnom vremenu Željko Ožegović, član Gradskog veća, rekao je da su te izmene usaglašene sa Statutom grada Beograda, zakonima o turizmu, privrednim društvima, lokalnoj samoupravi i glavnom gradu. Međutim, mnogi ugostitelji ne slažu se s tom tvrdnjom. I tu se zatvara taj začarani krug.
Međutim, možda će se bar neki od problema ugostitelja uskoro rešiti. U turističkoj inspekciji najavili su da će do kraja godine biti donet novi pravilnik o radnom vremenu ugostiteljskih objekata, ali nisu želeli unapred da govore o konkretnim izmenama, već su samo naglasili da će taj pravilnik biti liberalniji i povoljniji za ugostitelje.
Tekst: Uroš Delić
Foto: Dragana Đorović, Jelena Vemić
