Vlasnici ugostiteljskih objekata na vodi na konkurs za dobijanje lokacije dostavljaće zatvorene ponude koje će sadržati svu neophodnu dokumentaciju, dozvole, rešenja, projekte, i ono što je najvažnije, visinu ponuđene godišnje naknade za mesto, što će biti i glavni kriterijum za odlučivanje. Ako se desi da za jedno mesto dva ili više vlasnika predlože istu naknadu, biće organizovana licitacija na kojoj će se odlučiti ko je dobio željenu lokaciju

 

Tekst: Nađa Božović Foto: Dragana Ðorović

Splavove će u Beogradu ubuduće moći da postavljaju oni koji su za to spremni najviše i da plate! Konkurs za dobijanje lokacije za ugostiteljske objekte na beogradskim rekama biće otvoren 60 dana, a kako za Caffe&Bar objašnjava Dejan Mali, član Gradskog veća i komisije zadužene za sprovođenje konkursa, zamišljen je tako da sadašnji i budući vlasnici ugostiteljskih objekata na vodi komisiji dostavljaju zatvorene ponude. Svaka ponuda trebalo bi da sadrži kompletnu dokumentaciju, sve neophodne postojeće ili planirane projekte za plutajuće objekte i visinu godišnje naknade za lokaciju koju će vlasnici, na osnovu svojih mogućnosti, sami predlagati.

Upravo visina predložene naknade biće glavni kriterijum na osnovu kojeg će se odlučivati o dobitnicima lokacija za postavljanje splavova. Grad će prethodno propisati minimalne naknade za svaku lokaciju, u zavisnosti od njene atraktivnosti, a ukoliko se desi da za jedno mesto dva ili više vlasnika predloži istu naknadu, biće organizovana licitacija na kojoj će se odlučiti ko je dobitnik.

  – Visinom naknade ne želimo da destimulišemo vlasnike splavova, naprotiv. Shvatamo koliko nameta oni već imaju, brojne takse, poreze i doprinose, i svesni smo da može da se desi da neko prerano odustane, ali mi to ne želimo. Voleli bismo da podstaknemo vlasnike da ulože u svoje objekte, a samim tim i u svoju sigurnost i bezbednost svojih gostiju. Neće više biti moguće postaviti nesigurne splavove na buradi koja svakog časa može da se otkači, potone ili izgori. Vlasnicima dajemo dozvolu na 10 godina i pružamo sigurnost da niko neće moći da im oduzme to mesto dok imaju dozvolu. Naknada koja bude ponuđena moći će da se plaća na godišnjem nivou, a onima koji to žele biće omogućeno da plate desetogodišnji iznos odmah, uz popust od najverovatnije 50 odsto – objašnjava Mali.

Brojni ugostitelji zatečeni su tom gradskom odlukom i novim pravilima konkursa budući da je prethodnom odlukom bilo predviđeno da se godišnja naknada određuje na osnovu godišnjih prihoda i broja zaposlenih na svakom splavu pojedinačno. Mnoge od njih zabrinjava mogućnost da sadašnji ili budući vlasnici koji imaju novca sebi kupe mesto eliminišući pri tom manje splavove ili one koji možda nisu tako uspešno radili.

Ponude u zatvorenim kovertama, kako smatraju vlasnici splavova, ostavljaju prostor za zloupotrebu. Zbog čega je promenjena prvobitna odluka, kako će sada moći da se sazna ko je koliko ponudio i kako će se znati da je onaj ko je dobio određeno mesto zaista ponudio više od, recimo, onoga ko je na tom mestu već bio, samo su neka od pitanja koja postavljaju vlasnici ugostiteljskih objekata na vodi.

– Želeli smo da pojednostavimo proceduru, a iako su ponude zatvorene, sve će biti transparentno i znaće se ko je ponudio najviše. Tehnički, estetski i bezbednosni uslovi biće obavezujući i jednaki za sve, zbog čega će naknada biti glavni kriterijum. U prethodnoj odluci, jedan od kriterijuma bio je bruto prihod, tj. promet koji je ugostiteljski objekat na vodi ostvarivao u toku godine, ali to su prilično rastegljive kategorije. Zbog manjeg broja dozvoljenih lokacija, ukupno 135, neki splavovi neće moći da ostanu na mestima na kojima su sada. Većina će ostati, ali neki će morati sadašnji oblik da prilagode propisima – ističe Mali.

 

Kazne i do milion dinara
Kaznom od 2.500 do 75.000 dinara kazniće se fizičko lice ako ne prijavi plutajući objekat najkasnije 15 dana od dana njegovog postavljanja, dok će za isti prekršaj kazna za pravna lica iznositi od pet hiljada do 250 hiljada dinara, propisano je Odlukom o postavljanju plutajućih objekata na teritoriji Beograda.
Ukoliko se plovni objekat postavi bez odobrenja, ne priključi na elektro i vodovodnu mrežu, ne održava redovno i ne pregleda jednom godišnje, kazne mogu dostići i milion dinara.

Da li to znači da će oni koji već imaju splavove na određenim mestima biti u prednosti nad onima koji ih nemaju ili žele da konkurišu baš za to mesto?

– Ne, vlasnici splavova koji se već nalaze na određenim lokacijama neće imati prednost nad drugima koji se budu prijavili za istu lokaciju. Svi moraju da se prijave na konkurs i svi moraju da prođu određenu verifikaciju. Suprotno bi značilo da konkursa i nema i da mi samo verifikujemo postojeće stanje. Ipak, ne mogu da osporim činjenicu da neko ko je godinama razvijao posao na jednom mestu na neki način ima prirodnu prednost jer je već razradio posao i ima svoje goste, zna kojim sredstvima raspolaže i koliko može da ponudi gradu. Ideja s ponuđenim naknadama jeste da, s jedne strane, uredimo priobalje, a s druge, da grad ima prihod od splavova. Mislimo da nije u redu da imamo skoro 200 splavova i da gradska komunalna preduzeća čiste oko njih, dovode infrastrukturu i sve održavaju, a da grad nema prihod od toga – kaže Mali.

Za to je, moglo bi se reći, na neki način i grad kriv, budući da je velika većina splavova bez problema radila bez dozvola. Vlasnika splavova koji svake godine uredno izmiruju svoje obaveze i redovno plaćaju poreze, takse i naknade ima svega dvadesetak. A od njihovog rada grad ima i prihod.

 

Neposedovanje dozvola ne eliminiše ugostitelje
Vlasnici ugostiteljskih objekata na vodi neće morati da prikupljaju unapred sve dozvole potrebne za prijavljivanje na konkurs ukoliko ih nemaju. Ako nečiji objekat trenutno ne ispunjava sve potrebne uslove, to ga neće eliminisati iz konkursa, ali potrebno je da vlasnik takvog objekta dostavi u dokumentaciji projekte i planove s neophodnim higijenskim, bezbednosnim i tehničkim uslovima koje će ubuduće svi splavovi morati da ispunjavaju. Za one koji tek planiraju da podignu splav, dovoljno je da u prijavi dostave projekat budućeg splava, sa svim rešenjima u vezi s prikupljanjem i odnošenjem fekalnih voda, načinom privezivanja za obalu, standardima protivpožarne zaštite i ostalim uslovima.

Na osnovu Plana o postavljanju plutajućih objekata, kojim je obuhvaćeno centralno područje Beograda između planiranog mosta Zemun–Borča, planiranog mosta kod Ade Huje i Ostružničkog mosta na Savi, Gradsko veće donelo je Pravilnik o načinu određivanja korisnika mesta plutajućih objekata, kojim se definiše proces raspisivanja konkursa, biranja korisnika, odlučivanja o tome šta će se vrednovati. Sve to biće uračunato u konkursnu dokumentaciju, čiji će se veći deo odnositi na tehničke uslove postojećeg ili budućeg plutajućeg objekta. Vlasnik će tehničkom dokumentacijom morati da pokaže kako će budući objekat izgledati ili da dokaže da njegov postojeći objekat ispunjava ili će ispunjavati sve standarde u vezi s bezbednošću splava, kao i s veličinom, težinom, načinom vezivanja, estetikom, infrastrukturnom mrežom...

– Dokumentacija potrebna za prijavu biće veoma obimna, a obuhvataće sve dozvole nadležnih institucija i ugovore sklopljene s komunalnim preduzećima o održavanju objekata u ispravnom i urednom stanju, što će se kontrolisati najmanje jednom godišnje. Potrudićemo se i da sve potrebne infrastrukturne priključke dovedemo do svakog mesta predviđenog za postavljanje splavova kako bismo bili sigurni da će svi biti pravilno priključeni – ističe Mali.

Iako se o konkursu za raspodelu lokacija za splavove u Beogradu govori duže od šest godina, još od donošenja prvobitne Odluke o postavljanju plovnih objekata na beogradskim rekama iz 2005. godine, on do sad nije raspisan. Umesto toga, godinama, pa čak i decenijama, ugostiteljski objekti na vodi stihijski su i bez ikakvog reda postavljani na priobalju Save i Dunava, tako da ih sada ima oko 180. Svaki od njih ima drukčiji status – neki uspešno posluju, sa dozvolama ili bez njih, a neki su zapušteni ili potpuno napušteni.

Novom odlukom propisano je da su vlasnici dužni da svoje objekte održavaju u ispravnom i urednom stanju, da ih boje i zaštićuju od vlage i vode, uklanjaju otpatke i nanos reke, ali i da brinu o bezbednosti prilaza. Kontrolu tehničke ispravnosti trebalo bi sprovoditi jednom godišnje, a dokaz o tome dostaviti nadležnim institucijama. Po prestanku važenja odobrenja, vlasnici će imati rok od 30 dana da svoje objekte uklone i deo obale vrate u prvobitno stanje. U slučaju da se posle konkursa postavljanje splava odobri korisniku koji do tada nije bio na tom mestu, vlasnik objekta koji se tu već nalazi trebalo bi da ukloni objekat i korišćeni deo obale očisti i vrati u pređašnje stanje o svom trošku, i to u roku od sedam dana od dana donošenja konačnog rešenja.

 

Ugostitelji: Nejasno i nepravedno

Slobodan Tadić, Scalar
– Nepravedno je da nam jedanaest godina obećavaju da ćemo ukoliko redovno plaćamo poreze, doprinose, takse, naknade i imamo sve dozvole, imati i obezbeđeno mesto, odnosno prednost u dobijanju mesta, a da sada sve to opovrgnu. Mi smo redovno izmirivali sve obaveze, plaćali i po 450.000 dinara godišnje samo za komunalne službe, a sada se čini da smo sve to uzalud radili i da možemo da se oprostimo od lokacije. Naš lokal je mali, i koliko god dobro radili, ne možemo da se takmičimo s velikim splavovima, a posebno ne s onima koji nikad nisu ni plaćali porez. Ako mi možemo da ponudimo 10.000 evra, sigurno će se naći neko ko može da ponudi dvostruko više za naše mesto. I šta mi da radimo onda? Mislim da bi bilo korektno da prednost na konkursu imaju oni koji su redovno izmirivali sve obaveze, a kojih ima svega dvadesetak.

 

Predrag Raković, Stara koliba
– Zbunjeni smo novom odlukom i novim pravilima konkursa koja su čudna i nejasna. Pokušavali smo i ranije, kao članovi Udruženja splavara Reka, da dođemo do Skupštine grada i s njom razmotrimo neke od uslova, ali nismo uspeli. Na istom mestu radimo duže od deset godina, redovno plaćamo svim komunalnim službama i nezamislivo mi je da sada na naše mesto dođe neko drugi samo zato što ima više novca. Zapošljavamo 30 ljudi i ne možemo tek tako 30 porodica da ostavimo bez zarade. Spremni smo i da protestujemo sa ostalim članovima udruženja ako bude trebalo i ako će to nešto promeniti

 

Todor Todorović, Udruženje splavara Reka
– Čuo sam da postoje novi uslovi za konkurs i da se naknada više neće određivati na osnovu bruto prihoda splavova. Mislim da to nije realno. Žao mi je što niko od vlasnika splavova nije učestvovao u kreiranju Plana za lokacije i Pravilnika o konkursu. Pokušavali smo više puta da pričamo s nadležnima iz gradske vlasti, ali bezuspešno. Mislim da će nova pravila odgovarati samo nekolicini, dok većini neće. Ima puno splavova koji zapošljavaju po četiri ili pet ljudi i nemaju mogućnosti da nude visoke naknade. Po svemu sudeći, ostaće samo najjači splavovi i mi tu ništa ne možemo.