Od 2008. godine, prema podacima Ujedinjenih srpskih pivara, tržište piva u Srbiji palo je u proseku za 30 odsto. Fransoa Havijer Mahot, direktor tog udruženja, smatra da se osnovni razlozi za to nalaze u makroekonomskoj situaciji, niskim platama i sve manjoj kupovnoj moći ljudi.

Tržište se, kako ističe Mahot, deli na premijum segment u kojem se nalaze piva poput Heinekena, zatim main streem segment gde spadaju piva kao što su Jelen, Lav, Amstel i Pils plus, i na kraju ekonomski segment.

Podaci Ujedinjenih srpskih pivara pokazuju da je pad potrošnje u premijum segmentu čak 35 odsto, u main streem segmentu između osam i devet odsto, dok je potrošnja ekonomskih brendova stabilna ili u blagom porastu. Potrošači se, kako objašnjava Mahot, sve češće odlučuju za jeftinija piva, koja vide kao poslednju šansu pre odluke da prestanu da kupuju pivo.

Mahot se protivi povećanju akciza, jer smatra da to direktno utiče na cenu piva koju plaćaju potrošači i ističe da se takav potez ne može pravdati tvrdnjom da je Srbija jeftinija u odnosu na zemlje regiona.

- Akciza u Srbiji je oko 16 evrocenti po litru po čemu ova zemlja nije skupa, ali trebalo bi posmatrati i kolika je prodajna cena i koji je udeo akcize u ceni. Po tom parametru Srbija je na vrhu i akcize su već previše visoke u poređenje sa cenom. Kada se sa tim uporede i prosečne plate i kupovna moć jasno je da bi bilo kakvo povećanje akciza bila pogrešna odluka - objašnjava Mahot i dodaje da je akciza u Srbiji već za 75 odsto viša u odnosu na minimum koji predlaže Evropska unija.