Deset godina u rudarskom oknu
Od ideje da tema lokala bude zatvor vlasnici su odustali jer bi, prema rečima jednog od njih Gorana Jelija, prostor delovao hladno. Zato su se odlučili za rudarsko okno, u kojem dominiraju drvo, kamen i crvena cigla. Zidove lokala, osim autentičnih rudarskih rekvizita poput šlemova i lampi, stalno krase i umetničke fotografije, u kojima posetioci mogu da uživaju dok ispijaju pivo, žestoko piće ii neki od tridesetak koktela
Opušteno mesto, pristojna, gradska ekipa, bez kvazimafijaša, sa jeftinim pivom i odličnom kafom – odgovor je nasumice izabranog gosta u kafeu OK.no na pitanje zašto voli da sedi baš u tom lokalu. U Beogradu se ugostiteljski objekti, naročito kafei, otvaraju i zatvaraju skoro svakodnevno. Mnogi ne izdrže ni dve sezone, a znatno je manje onih koji opstanu celu deceniju. Neki među njima uspevaju da motivišu goste da se iznova vraćaju, a za tako nešto motiv ne može biti samo skup enterijer ili dobra lokacija. Potrebno je i nešto više. Šta je to „nešto više“ što puni stolove poznatog lokala na Obilićevom vencu od 5. maja 2000. godine, za Caffe&&Bar otkriva suvlasnik OK.na Goran Jeli.
U ugostiteljske vode uplovio je pre više od dve decenije. Bio je vlasnik nekoliko lokala, od Ulaza u tržnom centru Siti pasaž, kafea 5/4 na Banjici, Skiper bara u Karađorđevoj, a danas je osim u OK.nu angažovan i u Irish pubu na Obilićevom vencu i Ozni na Trgu Republike.
– S prijateljem Vladom Čupićem došao sam na ideju da otvorim kafe. Naš partnerski odnos i dan-danas odlično funkcioniše. Želeli smo da lokal bude tematski. Razmatrali smo mogućnost zatvora kao teme. Zaključili smo, međutim, da bi lokal u tom slučaju delovao hladno, a veoma je bitno da bude topao i prijatan. Na kraju je pao dogovor da tema objekta bude rudarsko okno, a da ime ne glasi klasično – okno, već OK.no, kao odobravanje lokala. Dodatno smo se šalili da mi je deda Alija Sirotanović, poznat kao lik sa novčanice od deset dinara u staroj SFRJ – kroz smeh se priseća početaka Goran Jeli.
Današnji kafe OK.no veći je nego po otvaranju, kada se prostirao na 90 kvadratnih metara. Vremenom je proširen i trenutno ima 130 kvadrata i ukupno 150 mesta za sedenje. Prostire se na dva nivoa, osnovnom i galeriji. U enterijeru koji je urađen u skladu s imenom preovlađuju kamen, cigla i drvo. Za vizuelno rešenje lokala zaslužan je arhitekta Aleksandar Mijatović, koji je podržao i sproveo u delo ideju vlasnika.
– Ceo enterijer rađen je kao rudarsko okno, s potpornim gredama. Dugo smo imali i lokomotivu iz rudnika, koja sada stoji iza šanka jer za nju nema mesta. Da bismo opremili enterijer detaljima, išli smo po rudnicima širom Srbije i Bosne i skupljali predmete: čizme, karbidne lampe, detonatore, šlemove, burgije... Imali smo i rudarski štap, koji je inače raritet jer ga rudari dobijaju kada odlaze u penziju. Nažalost, neko od gostiju ga je odneo – priča Jeli.
Osim predmetima karakterističnim za rudarstvo, Ok.no je ukrašeno i različitim zanimljivim detaljima. Na primer, tu su voštane figure raznih svetskih zvezda kao što su članovi grupe Roling stons i Tina Tarner. Kod bara se nalazi i kolaž fotografija gostiju i zaposlenih, koji prikazuju neke od nezaboravnih trenutaka u proteklih deset godina.
Na zidovima su, inače, konstantno izloženi radovi poznatog fotografa Nenada Marjanovića, s kojim saradnja traje od prvih dana lokala. Izložbe se menjaju svaka tri-četiri meseca. Zbir svih tih detalja čini da OK.no za goste deluje primamljivo, moderno i prijatno.
– Uglavnom dolaze kulturni, pogotovu mlađi ljudi, studenti. Privlače ih opuštena atmosfera i prijatna muzika koja je dopunjuje, uglavnom rok i pop pesme. Ranije nismo mogli da sačuvamo kompilaciju dovoljno dugo, obavezno je neko odnese, ali smo odlučili da svima zainteresovanima režemo diskove sa pesmama koje im se dopadaju. Svakog 5. maja obeležavamo rođendan lokala i tada gostima delimo diskove s muzikom koja je te godine bila zastupljena u lokalu. Tad delimo i majice u različitim veličinama na kojima je natpis s aktuelnom godinom. Goste u popodnevoj smeni takođe častimo pićem – priča Goran Jeli.
Za deseti rođendan, kako kaže, ipak spremaju nešto drugačije, ali ne želi da otkriva šta. Osim rođendana lokala, posebno se obeležavaju i otvaranja izložbi fotografija, kao i dočeci Nove godine, ali se ulaz ne plaća i nema rezervisanja stolova. Inače, osim 1. januara pre podne, OK.no radi svakog dana od sedam ujutro do dva posle ponoći.
OK.no ima nešto širu kartu pića od klasične. U njoj se nalaze topli napici, koktel kafe, sokovi, energetska pića, vina, alkoholna pića i 30 koktela. Od alkoholnih pića izdvaja se širok izbor viskija. Posebno mesto u ponudi zauzimaju piva, od kojih su četiri točena: Jelen, Nikšićko svetlo, Nikšićko tamno i Becks. Ta piva mogu se naručiti i u flaši od 0,33 l, kao i Stella Artois, Leffe i Hoegaarden. Suvlasnici kažu da imaju odličnu saradnju s nekoliko distributera pića: Buz, Horeca master, Pernod Ricard, Lavazza, Interbrew. Sa Philipom Morrisom takođe dobro sarađuju, pa se u OK.nu mogu kupiti i cigarete tog proizvođača. Pre dve godine u ponudu su, na predlog gostiju, uvrstili i sendviče.
– Pre podne se najviše pije kafa. Koristimo kafu Lavazza, a svi konobari obučeni su za rad na aparatu. Osim kafe, tokom dana se piju i sokovi, ceđena pomorandža, limunada i bezalkoholni kokteli. Uveče se najviše pije točeno pivo. Od koktela gosti najviše vole Long Island Ice Tea i Adios Amigo, u poslednje vreme više se piju šotovi. Naša je politika da uvek služimo dobru kafu i sveže i hladno točeno pivo, po pristupačnoj ceni. Slušamo goste, kada imaju neku posebnu želju, trudimo se da proširimo ponudu. Tokom leta imamo sveže ceđene sokove, a gostima su posebno interesantne ceđena lubenica i dinja – kaže menadžer OK.na Igor Jovanović.
Osim zbog ponude i dobre lokacije u centru grada, OK.no je na mapi beogradskih lokala opstalo zbog još jednog razloga. Ljubazno i ažurno osoblje kod Beograđana je možda i prva asocijacija na ovaj lokal. Među zaposlenima su i ljudi koji rade duže od pet godina, a jedan od barmena Vladimir Budišić zaposlen je mesec dana po otvaranju i u lokalu je i posle deset godina. Goste u zavisnosti od sezone uslužuje između 10 i 20 konobara, koje nadgledaju menadžeri. Od početka rada lokala, komunikacija se odvija po hijerarhijskom principu: vlasnici – menadžeri – radnici. Svake nedelje održavaju se sastanci sa osobljem, kada svi zajedno razmatraju mogućnosti unapređenja poslovanja.
– Zapošljavamo ljude preko oglasa ili preporuke i onda pratimo njihov rad. Ako odgovaraju našim potrebama, trudimo se da im unapredimo veštine kako bi usluga uvek bila na visokom nivou. Ne tražimo ljude sa završenom turističko-ugotiteljskom školom. Svako ko je kulturan, voli posao i komunikaciju sa ljudima može da radi. Za dobrog radnika najbitnija je odgovornost na poslu, tačnost i način komunikacije sa gostima. Konobari moraju da budu malo i psiholozi kako bi svoj pristup prilagodili određenom gostu – kaže Igor Jovanović, menadžer OK.na.
Bez obzira na probleme, u OK.nu se uvek traži mesto više. Beograđani ga vole već deset godina.
Velika je greška misliti da je dobra lokacija uslov za dobar rad lokala. Osim nje, važna je i priča lokala i osoblje. Sve mora da se osmisli i izanalizira i tek tada na duže staze daje rezultate. Mi smo se prvih šest meseci borili i tek posle petooktobarskih promena, posle demonstracija nakon kojih su se ljudi skupljali u lokalu, posao je krenuo. Bio je potreban povod da bi gosti došli u lokal, videli atmosferu i posle dolazili stalno. Danas, deset godina kasnije, radimo s istim žarom i ljubavlju kao i prvog dana – zaključuje Goran Jeli.
Tekst: Tatjana Gluvaković
Foto: Dragana Ðorović
