Novi pravilnik skida zvezdice
Većina hotela u Srbiji danas ima dve ili tri zvezdice, a kriterijumi predviđeni novim pravilnikom tu strukturu će, u prvom trenutku, dodatno pogoršati, ocenjuju stručnjaci. I hotelijeri se, međutim, slažu da je bilo krajnje vreme da se donese novi pravilnik budući da je postojeći, po kojem su hotelima dodeljivane zvezdice, pregazilo vreme
Donošenje novog Pravilnika o kategorizaciji hotela, koji je završen, ali još nije stupio na snagu, pozdravljaju i predstavnici države koji su na njemu radili i hotelijeri. I jedni i drugi slažu se da je bilo krajnje vreme za donošenje novog pravilnika budući da je postojeći pregazilo vreme, kao i da je neophodno uvesti red u tu oblast turističke privrede. Ostaju, međutim, neke nedoumice oko načina, odnosno striktnosti njegove primene, mada iz nadležnog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja najavljuju da će biti fleksibilni u primeni pravilnika, tj. da će voditi računa o specifičnostima hotela, naročito onih koji se nalaze u užim gradskim jezgrima ili u objektima koji su pod zaštitom zakona.
Novi pravilnik će, nema sumnje, promeniti i sliku hotelske ponude Srbije jer će sprečiti pojedince da se „lažno predstavljaju“ dodajući sebi zvezdice koje ne zaslužuju. Cilj donošenja novog pravilnika jeste, kako je to još ranije izjavio državni sekretar za turizam Goran Petković, da se unapredi standard u hotelima u Srbiji. Hoteli će, prema novom pravilniku, sami popunjavati upitnik s navedenim brojem bodova koje nosi svaka usluga i na osnovu toga određivati i kojoj kategoriji pripadaju.
Vlasnici će moći da na internetu vide spisak uslova koji moraju da budu ispunjeni za određenu kategoriju i da se u skladu s tim pripreme. To samoocenjivanje kontrolisaće turistički i sanitarni inspektori koji će na terenu proveravati da li su se hotelijeri okitili pravim brojem zvezdica, koje će se sad dobijati na tri umesto na pet godina. Isti standardi biće propisani i za nove i za ranije izgrađene hotele, a veliki značaj sada će imati usluge koje hotel nudi. To znači da će se, na primer, bodovati da li hoteli imaju rum servis, internet, bazen i slično.
Najviše odredaba važećeg pravilnika posvećeno je tehničkim elementima hotela kao što su protivpožarna zaštita, širina hodnika, kvadratura soba, udaljenost od aerodroma, a prema novom pravilniku, na broj zvezdica znatno će uticati i kvalitet usluge. Zbog toga iz resornog ministarstva najavljuju da će se raditi i na edukaciji i obuci zaposlenih. Plan je da se u saradnji s Privrednom komorom Srbije obuka organizuje na 17 punktova u zemlji.
Donošenje novog pravilnika predviđeno je, inače, novim Zakonom o turizmu, koji je usvojen još maja prošle godine. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja sačinilo ga je u saradnji s Nemačkom organizacijom za tehničku saradnju (GTZ).
U izradi pravilnika korišćeni su rezultati analize rada i stanja u 144 hotela, od ukupno 238, koliko ih je prošle godine bilo u Srbiji, a kako su u Ministarstvu ranije rekli, najvažniji princip bilo je ukidanje razlike između postojećih i novih objekata, radi približavanja evropskim standardima. Merena je širina stepeništa i hodnika, broj liftova, kao i površina kupatila i soba. Kriterijumi za liftove su sniženi, a obaveza postojanja menjačnice odnosi se samo na hotele s pet zvezdica. Pravilnik predviđa i standarde za parkinge i garaže, s tim što će se „progledati kroz prste” hotelima u centru grada, kao i ugostiteljskim objektima koji se ubrajaju u zaštićena dobra.
Prema rečima državnog sekretara Gorana Petkovića, u svetu ne postoji ujednačen standard kategorizacije hotela i oni se razlikuju po zemljama, a u nekim državama kao što je Italija kategorizacija se razlikuje i po provincijama. Srbija je svoj pravilnik radila po ugledu na Hotel Stars Union, udruženje koje je deo Evropskog udruženja hotela i restorana. Hotel Stars Union čini sedam država (Nemačka, Austrija, Švedska, Švajcarska, Mađarska, Češka i Holandija) koje su usaglasile svoje standarde za kategorizaciju hotela.
Hotelijeri se nadaju da će stupanjem novog pravilnika na snagu biti uveden red u podelu zvezdica, a raduje ih i najava iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da će taj dokument, ukoliko bude imao neke nedostatke, u svako doba moći da se koriguje, a svake treće godine i revidira. Menadžer beogradskog hotela Balkan Miloš Kostić kaže za Caffe&Bar da mu, ipak, nije jasno zbog čega se toliko dugo čeka na primenu novog pravilnika kad je postojeći potpuno prevaziđen, pa praktično postaje prepreka razvoju hotelijerstva.
– Prema postojećem pravilniku, hotel koji ni na šta ne liči može da dobije četiri zvezdice. Nov hotel koji znatno više ispunjava neke svetske standarde dobiće, međutim, samo dve zvezdice, ili možda tri, jer poseduje neke stvari koje aktuelni pravilnik uopšte ne tretira, ali zato nema nešto što su bili standardi pre dvadeset godina. Sadašnji propisi, jednostavno, ne prate duh vremena. U njima je kao jedan od kriterijuma za kategorizaciju navedeno i to da hotel koji želi četiri zvezdice mora da ima bar 50 odsto televizora u boji, ali se zato nigde ne spominje postojanje interneta.
To, dakle, znači da objekat koji još ima crno-bele televizore može da ponese četiri zvezdice, ali istu kategoriju ne može da dobije nov hotel koji svuda ima pristup internetu, jer su mu, na primer, sobe malo manje nego što standardi predviđaju – kaže Kostić za Caffe&Bar.
Novi pravilnik bi, u svakom slučaju, trebalo da olakša posao hotelijerima, kao i da, kako kaže Kostić, uvede red u tu oblast i postavi stvari na pravo mesto.
On pozdravlja i najave vlasti da će biti moguće dodatne korekcije novog pravilnika ako se pokaže da neka rešenja koja su njime predviđena nisu odgovarajuća. Kostić dodaje da su rešeni i neki ključni problemi hotela koji se, poput Balkana, nalaze u užim gradskim jezgrima, a pri tom i u zgradama koje su zakonom zaštićene, što onemogućava krupnije radove i spolja i iznutra. U takvim slučajevima biće dozvoljena određena odstupanja.
– Reč je, pre svega, o hotelskom parkingu koji, zbog lokacije na kojoj se nalazimo, ne možemo da imamo. Drugo pitanje odnosi se na kvadraturu soba. Pošto se Balkan nalazi u zgradi koja je zaštićena zakonom, što znači da u njemu ne smemo ništa da rušimo i zidamo, nismo u mogućnosti da ispunimo standarde za površinu soba – dodaje Kostić.
Najveći problem biće promena strukture u većini hotela, kako bi dobili bar još jednu zvezdicu, s obzirom da većina u Srbiji ima dve zvezdice.
Prof. dr Ljiljana Kosar, iz Visoke hotelijerske škole u Beogradu, koja je radila na izradi starog pravilnika o kategorizaciji, i sama kaže da je taj dokument odavno prevaziđen. Iako u izradu novog pravilnika nije bila uključena, na osnovu informacija koje su njoj dostupne kaže da nema sumnje da će on doneti određene pomake u srpskom hotelijerstvu.
– Pomak će se pre svega ogledati u tome što će privreda morati da počne da se menja i prilagođava svetskim standardima – kaže Kosarova za Caffe&Bar. Ona, međutim, smatra da će u prvom trenutku novi pravilnik dovesti i do određenog jaza u ponudi, jer osim u Beogradu i eventualno Novom Sadu, neće moći da se ponudi mnogo onog što zadovoljava kriterijume koje pravilnik propisuje.
Ljiljana Kosar ističe da je kvalitet hotelijerske ponude u Srbiji veoma loš. Većina hotela i sad nosi po dve ili tri zvezdice, a primena novog pravilnika, prema očekivanjima sagovornice Cafe&Bara, u prvom trenutku tu strukturu još više će promeniti nagore.
– Prema nekim procenama, a to nisu zvanični podaci, sada čak 40 odsto hotela ima dve, a 30 odsto tri zvezdice. Veoma je malo onih sa svih pet zvezdica, i to su uglavnom garni hoteli, skromnog kapaciteta, koji postojeće standarde ispunjavaju samo u sektoru smeštaja. Tako će, verovatno, knjiga spasti samo na jedno slovo sa pet zvezdica, a to je Hyatt. Ostali hoteli poput Holiday Inna, IN hotela, koji su novijeg datuma, ispunjavaju standarde za tzv. četiri zvezdice superior. A Continentalu je, za obećanih pet zvezdica, prema standardima vodećeg svetskog hotelskog lanca IHG (InterContinental Hotel Group), potrebna ozbiljna rekonstrukcija – kaže Kosarova, koja je i sama od 1995. do 2000. godine bila u komisiji za kategorizaciju hotela.
Pogoršanje će se, naravno, najmanje osetiti u Beogradu, u kojem su uglavnom hoteli sa tri i četiri zvezdice. Primenom novog pravilnika, međutim, pokazaće se kakvo je realno stanje u srpskom hotelijerstvu jer bi taj dokument trebalo da bude usaglašen sa svetskim standardima. Prema rečima Ljiljane Kosar, pokazaće se i da Srbija nema pravu ponudu pansiona i motela.
– Jedan od rezultata uvođenja novog pravilnika trebalo bi da bude i početak konstruktivnije saradnje privrede i Ministarstva, da se pokrene novi lanac edukacije o razumevanju novih standarda kategorizacije, njihovom uspostavljanju, primeni i značaju za kvalitet i tržišno pozicioniranje hotelijerske privrede – zaključuje Kosarova.
Proći će sigurno dosta vremena dok se ne budu videli prvi efekti novog Pravilnika o kategorizaciji hotela, samim tim što njegova primena još nije ni počela. Srpski hotelijeri i država treba da učine sve da ti efekti budu pozitivni kako bi turisti, pre svega strani, zbog skromne hotelske ponude Srbiju prestali da doživljavaju samo kao prolaznu stanicu na putu do nekog drugog odredišta.
Tekst: Marko Petrović
Foto: Jelena Vemić
