U restoranima promet je opao za najmanje 60 odsto. U kafićima broj gostiju gotovo je prepolovljen, dok klubovi i splavovi beleže pad prometa od 15 do 40 odsto, pokazalo je istraživanje Caffe&Bara. U strahu od novonastale situacije, štednja se na svim nivoima nametnula kao opšti model ponašanja, zbog čega su stradali i ugostitelji.
Ne tako davno, tek nekoliko meseci unazad, mnogi nisu mislili da će se kriza u Srbiji osetiti u ovako velikoj meri. Čak su nas pojedini predstavnici vlasti ubeđivali da to što se dešava u svetu može biti naša šansa i da mi kao država iz svetske krize možemo izaći kao pobednici. A onda je usledila surova realnost. SEKA, kako su u narodu nazvali svetsku ekonomsku krizu, na vrata Srbije zakucala je krajem prošle godine i sa sobom donela velike probleme. U strahu od novonastale situacije, štednja se na svim nivoima nametnula kao opšti model ponašanja, zbog čega su stradali i ugostitelji. Tokom protekla tri meseca, prema podacima do kojih smo došli u razgovoru sa velikim brojem ugostitelja širom zemlje, samo u restoranima promet je opao za najmanje 60 odsto. U kafićima je broj gostiju gotovo prepolovljen, dok klubovi i splavovi beleže pad prometa od 15 do 40 odsto.
Naravno, za glavu se najviše hvataju vlasnici restorana, jer su za razliku od ranijih kriznih perioda u novonastaloj situaciji oni najviše pogođeni. U razgovoru sa ugostiteljima, ali i predstavnicima kompanija, proizvođačima, distributerima pića, došli smo do nekoliko zaključaka. Prvo, mnoge kompanije ukinule su poslovne ručkove ili ih smanjile na najmanju moguću meru. Međutim, ni te malobrojne reprezentacije restorateri često ne mogu da naplate jer se njihove usluge najčešće plaćaju virmanski ili preko računa, a računi firmi neretko su u blokadi. Kako kažu ugostitelji, ništa bolje nije ni sa porodičnim ručkovima, koji su zbog pada kupovne moći građana proređeni. Da ni sama država nije u boljoj situaciji, govori rupa u budžetu od nekih 190 milijardi dinara, koja će, prema poslednjem predlogu vladinih mera štednje, između ostalog biti „krpljena limitiranom upotrebom mobilnih telefona i službenih vozila u državnim institucijama i javnim preduzećima, dok će broj poslovnih ručkova biti sveden na najmanju moguću meru“.
Iako je situacija veoma teška i kriza se oseća u svim oblastima života, u Srbiji restorani i dalje imaju svoje goste. Oni koji su ostali verni restoranima, prema rečima ugostitelja, najčešće se opredeljuju za manje porcije, a cehove obično plaćaju karticama, što ugostiteljima stvara dodatnu glavobolju jer im je za normalno poslovanje najpotrebniji svež novac. Evo šta kažu neki od ugostitelja sa kojima smo razgovarali o tome koliko osećaju krizu u svom poslovanju i kako će pokušati da je prevaziđu.
Nikola Dimitrijević, vlasnik beogradskog restorana Franš
Keša je sve manje, a fiksne obaveze su velike i redovno ih moramo izmirivati. Ljudi sada ređe idu na porodične ručkove, a firme su znatno smanjile sredstva za reprezentaciju i to se oseća. Naplata preko firmi ide veoma teško zato što često nemaju dovoljno novca, a nekima su računi već blokirani.
Predrag Ćirić, vlasnik restorana Pane e vino
Pokušavamo da zadržimo stalne goste i da dođemo do novih. Evidentno je da su sve cene u nabavci otišle gore, a ja ne smem da podižem svoje cene, dok kvalitet treba da ostane isti. Za sada sam sebi drastično smanjio zaradu, zaposlenima nisam, i gledam da zadržim brojno stanje osoblja. Moja prognoza je da će 2009. godina za nas ugostitelje biti vrlo teška, i to zbog više razloga. Prvi je velika kriza zbog koje ljudi manje odlaze u restorane, a drugi što sada odjednom restorane počinju da otvaraju ljudi koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa ugostiteljstvom. Restoraterstvo je zahtevan posao u kojem nema toliko zarade koliko se misli da ima.
Aleksandar Jovanović, direktor UP Varoš kapija (u čijem su sastavu kafane Sunce, Proleće, Kolarac, Park, Zlatno burence)
Kao i mnogi drugi ugostitelji, i naše preduzeće pogođeno je finansijskom krizom. Od Nove godine beležimo pad prometa od 20 do 40 odsto, kako u kom objektu, zbog čega smo se odlučili na znatno snižavanje cena, od 20 do 50 odsto. To je rizičan potez, ali jedini koji u ovoj situaciji može da dâ rezultate. Želimo da ovo bude dugoročna akcija i ne nameravamo da menjamo snižene cene pića i hrane sve dok se ne promene i uslovi nabavke. U meniju ćemo zadržati tradicionalna jela koja strani gosti najviše traže.
Petar Gajić, šef kuhinje i suvlasnik restorana Tikas
Kafane uvek rade i u Srbiji nikad neće propasti. Ljudi i dalje dolaze, možda troše nešto manje, ali mi imamo odlične goste koji vole ovde da provode svoje vreme. Cene nismo menjali pune dve godine, niti ćemo. Ono što menjamo jeste ponuda – trudimo se da gostima ugodimo i izađemo u susret nudeći im više manjih gangova. Na taj način imaju priliku da probaju više jela a da sve to manje plate. Problem imamo sa naplatom preko računa (za firme). To je možda i najveći problem u srpskom ugostiteljstvu. Dok konzumenti ne plate, mi ih kreditiramo. U međuvremenu se menja kurs, a imamo i velike fiksne troškove.
Svakako, dobar ugostitelj nikada ne odbija gosta, tako da je to večita borba mačke i miša. Pozitivno je to što je olakšana nabavka. Veći je izbor, a uvoze se i kvalitetnije namirnice. Proizvođači u Srbiji više razmišljaju o HoReCa sistemu nego pre tri godine, prave kvalitetnije proizvode u većim pakovanjima, što je idealno za ugostitelje. Međutim, problem je što cene nisu realne. Na primer, rukola zimi košta i do 2.000 dinara, skuplja je od bifteka. Redovno se dešava da su namirnice bez kojih se ne može, u određenim periodima godine preskupe. Kaskamo i u pogledu ponude kuhinjske opreme i alata. Problem su i često predugi rokovi isporuke koji se ponekad mere mesecima. Državu ne mogu da kritikujem jer sami ugostitelji nisu organizovani da se izbore za svoje interese. Ako neko nešto i radi, ugostitelji nisu obavešteni.
Afrodita Manastirlić, menadžer i šef kuhinje klub-restorana Kristal
Budući da je Kristal nedavno ponovo otvoren, ne mogu da komentarišem uticaj krize na poslovanje restorana, ali mogu da kažem da smo za nešto više od mesec dana uspeli da privučemo veliki broj klijenata, i poslovnih i individualnih. To smo postigli raznim akcijama među kojima je i svakodnevni business lunch po principu švedskog stola koji sadrži supu, čorbu, paste, jela od mesa, ribu, povrće, salate i peciva, za ukupno 490 dinara.
„Objavljen je i konkurs za kredite za ugostitelje koji traje do septembra, a cilj je unapređenje kvaliteta ugostiteljske ponude pod vrlo povoljnim uslovima. Rok otplate je pet godina, grejs period godinu dana, sa godišnjom kamatom od jedan odsto“, kaže Renata Pindžo i dodaje da MERR generalno odobrava sredstva u visini do 50 odsto ukupne vrednosti projekta.
Među prioritetima je izgradnja novih i revitalizacija postojećih smeštajnih kapaciteta, a Ministarstvo pruža podršku i manifestacijama koje su značajne za razvoj turizma u Srbiji, a u svakoj od njih izražena je i ugostiteljska ponuda. Projekte tog tipa, kao i one usmerene na unapređenje turističke ponude MERR podržava subvencijama, takođe do 50 odsto vrednosti projekta.
„Ukoliko situacija to bude zahtevala, Ministarstvo će izraditi nove programe podrške turističkoj privredi. Smatramo da trenutno država i MERR pružaju nekoliko nivoa pomoći. To se pre svega odnosi na kredite za likvidnost i investicione kredite iz Programa mera Vlade Srbije za ublažavanje efekata krize. Na privrednicima je da to iskoriste na najbolji mogući način, ali i da svoje poslovanje prilagode trenutnim okolnostima“, kaže Renata Pindžo.
Predrag Jovanović, menadžer restorana Dorian Grey
Naš lokal nije osetio krizu i ne beležimo znatniji pad prometa. Od proleća očekujemo još više gostiju.
Dejan Bogdanović, menadžer restorana Little Bay
Nismo osetili pad prometa, već suprotno, od prošle godine beležimo rast od 20 odsto. Smatramo da je to upravo posledica krize, odnosno gosti počinju da traže veći kvalitet po boljoj ceni, a mi to i nudimo. Svakog dana u ponudi imamo tri jela po ceni od 350 dinara, a najskuplje košta 550 dinara, što je svakako veoma povoljno.
Miodrag Božinić, splav Akapulko
Očigledno je da je promet opao i restoraterima i kafedžijama, ali gosti sve manje izlaze i u klubove. Od početka godine beležimo pad prometa od oko 15 odsto, dok drugi vlasnici splavova imaju i veći pad prometa, čak i do 40 odsto.
Dejan Milenović, restoran Amerikanac u Nišu
Za razliku od prošle godine, u celom niškom kraju ljudi znatno manje idu u restorane i kafiće, a firme su gotovo prestale da organizuju poslovne ručkove. Promet nam je pao za skoro 90 odsto, a i kad imamo gostiju, narudžbine su mnogo skromnije nego do sada.
Aleksandra Ivanović, menadžer prodaje vršačkog hotela Vila Breg
Prva tri meseca ove godine poslujemo bolje nego u istom periodu prethodne, a sve zahvaljujući ugovorima potpisanim u 2008. Međutim, sredinom godine i mi očekujemo pad prometa.
Slobodan Ðeković, vlasnik Cafe Exita, Kopaonik
Od Nove godine zabeležili smo pad prometa za oko 20 odsto. Ove godine promet će sigurno biti umanjen, ali videćemo za koliko. Dok ima turista na Kopaoniku, poslovaćemo dobro.
Distributeri se žale da je pad prometa u ugostiteljstvu uticao i na njihovo poslovanje, tako da i oni beleže pad prometa i teže nego ranije naplaćuju robu.
Slađan Bjelaković, distributerska kuća Bjelaković, Čačak
Osim prometa, od Nove godine opao nam je i broj kupaca, pa se može očekivati da će neki od njih zatvoriti svoje objekte. Poseban problem jeste to što nam veliki dobavljači ne izlaze u susret u pogledu plaćanja, zbog čega prema našoj firmi sada postoje velika dugovanja. Sada su lošiji uslovi uz bankarsku garanciju nego što su bili sa menicama u 2008. godini. A bankarska garancija svakako ima veći značaj od menice. Dobavljači zaista nisu nimalo fleksibilni. Pozitivan je potez države kojim je omogućeno povećanje likvidnosti, i data je podrška poslodavcima subvencionisanjem kamata. Bilo bi dobro da to bude dugoročna akcija.
Nenad Matović, distributerska firma NT Bolero, Čačak
Posebno je postala problematična naplata, zbog čega pokušavamo da se obezbedimo menicama i avansnim plaćanjem. Sudeći po dosadašnjem razvoju događaja, očekujemo i teže dane. Smatramo da bi država trebalo bolje da kontroliše privatnike. Dešava se da mnogi odu u stečaj sa jednim preduzećem, a osnuju drugo (i treće itd.) i nastave posao bez problema. A dugovi starog preduzeća ostaju.
Milan Bikić, TIM 99, Beograd
Kriza se već oseća. Trudimo se da stalne i korektne kupce ispoštujemo i omogućimo im povoljnije uslove plaćanja (odloženo). Za nove kupce uveli smo avans kao meru predostrožnosti. Problemi su krenuli od Nove godine. Kupci smanjuju porudžbine, neki od njih su preko noći postali nelikvidni. Država i banke su nemilosrdne u naplati svojih potraživanja, pa zato mnoge ugostitelje hvata panika, koja se širi po principu lančane reakcije. Svi očekuju proleće i tada ćemo videti da li je ova kriza kratkoročna ili ne.
Dušan Petrov, Ramada, Zrenjanin
Od Nove godine evidentno pada promet u svim ugostiteljskim objektima i porudžbine su manje. Bili smo prinuđeni da pooštrimo uslove plaćanja, rokovi naplate su skraćeni. Generalno, naplata dugova nam je veliki problem i zaista teško funkcioniše.
Zoran Adamović, SCB, Beograd
Kvalitetnom uslugom, širokim asortimanom i maksimalnim angažovanjem svih zaposlenih, uspeli smo da uspešno odgovorimo na prve nalete krize u našoj zemlji. U prvom kvartalu ove godine zabeležili smo rast za oko 20 odsto. Međutim, to je daleko ispod onog povećanja prometa koje smo imali poslednjih godina, pa se ne može reći da se ova kriza nije odrazila i na naše poslovanje. Po našim pokazateljima, veliki broj ugostiteljskih objekata (oko 70 odsto) beleži pad prometa. To se automatski odražava na njihove narudžbine, koje su manje. Za sada oko 30 odsto naših kupaca, kada se uporedi njihov finansijski promet za isti period prošle godine, ne oseća nikakve posledice krize. Mi smo još u oktobru predvideli kakve posledice ona može da ostavi na naše poslovanje i pripremili akcioni plan koji izuzetno uspešno sprovodimo poslednjih meseci. Za naše kupce pripremili smo brojna iznenađenja koja će nam pomoći da zajedničkim snagama prebrodimo teško vreme koje nesumnjivo dolazi i u našu zemlju.
Verujem da je naplata nešto na šta većina firmi u Srbiji trenutno troši najviše energije, a mi distributeri trenutno smo tome najviše izloženi. S jedne strane, imamo komitente koji zbog manjeg obima posla nisu u mogućnosti da na vreme izmiruju svoje obaveze prema nama. S druge strane, naši dobavljači maksimalno su pooštrili uslove poslovanja plašeći se da neće uspeti da naplate svoja potraživanja. Mislim da će većina dobavljača, da ne kažem svi, uskoro zaključiti da je svojom politikom zaoštravanja prema distributerima, a istovremeno i evidentnim padom prometa kod krajnih potrošača, došla do toga da je drastično ispod svojih planova prodaje. Tada će, s obzirom da prvenstveno žele da prodaju svoju robu, morati da zajedno sa distributerima i krajnjim kupcima podele teret ove krize.
Bratoslav Ðeroski, San Marco, Kragujevac
Nije nam opao promet zato što smo povećali broj kupaca poslednjih meseci. Umesto da otpuštamo, mi zapošljavamo još ljudi, ulažemo u razvoj sajta. Uvešćemo onlajn naručivanje i sve što možemo da bismo brzo i efikasno uslužili kupca. Mislim da će kafane uvek da rade, jer naš narod voli kafanu. Mi smo prema dobavljačima korektni i obaveze redovno izmirujemo. Problem su banke koje su nemilosrdne i zato se, po potrebi, puštaju menice. Normalno, manje smo tolerantni prema kupcima da bismo mogli da izmirujemo svoje obaveze, sada se polako sve svodi na avansno plaćanje, pogotovo za novije kupce.
Veronika Punčeva, predsednik UO Metro cash&carry Srbija
Međutim, proizvođači i uvoznici pića kažu da kriza nije uticala na potrošnju njihovih proizvoda u ugostiteljstvu, bar ne u svim segmentima. Tako je, na primer, prema podacima Udruženja pivara i sladara, tržište piva u Srbiji u februaru bilo ˝za 23 odsto, a u martu za čak 29 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Jelena Brajović, corporate affairs manager Apatinske pivare
Iako je pivo vrsta proizvoda na koju recesija ne bi trebalo da utuče, podaci, nažalost, pokazuju suprotno. Mora se priznati da taj drastični pad prouzrokuje niz promena kod ostalih u lancu koji su povezani sa našom industrijom. Kakav će biti dalji tok krize i kako će se ona odraziti na našu industriju teško je u ovom trenutku predvideti. Mi u Apatinskoj pivari uradićemo sve što je u našoj moći da ublažimo efekte krize i da dalje budemo fokusirani na potrošače.
Predrag Amidžić, direktor Pernord Ricarda Srbija
Za sada nemamo problema s prodajom, ali primećujemo određen pad. Koliko je to u ovom momentu teško je reći. Kriza će verovatno i nas pogoditi, jer roba koju prodajemo spada u luksuz, ali je o tome još rano govoriti. Krizu za sada ne osećamo.
Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova Danube Food Groupa (u čijem sastavu posluje Knjaz Miloš)
Prodaja proizvoda iz naše kompanije u ugostiteljskim objektima ide kao i ranije.
Iako su sve kompanije u Srbiji poslednjih meseci uvele veliki broj mera štednje, reprezentacije, to jest poslovni ručkovi, najčešće nisu tim merama obuhvaćene.
Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova Danube Food Groupa
Naša kompanija štedi gde god može. Ove godine predvideli smo manje iznose za mobilne telefone, za upotrebu službenih vozila, pa i za poslovne ručkove, ali ih nismo ukinuli.
Troškovi u našoj kompaniji su racionalni, što važi i za poslovne ručkove. Nismo razmišljali o tome da u potpunosti ukinemo poslovne ručkove, jer kao dobri domaćini volimo svoje goste da ugostimo kako je potrebno. Ukoliko bude potrebe, mislim da će među poslednjim merama štednje biti ukidanje poslovnih ručkova.
Naša kompanija na reprezentacijama štedi tako što poslovne ručkove i prijeme organizuje u svom restoranu Majik. Tamo se priprema hrana i za naše zaposlene. Osim toga, u svom IT Clubu imamo mogućnost da organizujemo sve korporativne događaje, pres-konferencije i partnerske skupove, pa nemamo potrebu za iznajmljivanjem i zakupom prostora i restorana kao što možda rade drugi.
Rodoljub Drašković, vlasnik Koncerna Swisslion-Takovo
Štednja je trajni zadatak naše kompanije, najviše u smislu da se pod kontrolom drže energija, sirovine, ambalaža… Reprezentacije nismo smanjivali jer one imaju svoju svrhu, posebno u vreme recesije, kada se za reklame izdvaja manje novca. Broj poslovnih ručkova kod nas je ostao na istom nivou.
Jelena Misita, PR Bayera
Kada su u pitanju poslovni ručkovi, ništa se nije promenilo u našoj kompaniji, bar ne kada je u pitanju služba u kojoj ja radim, a koja je zadužena za sastanke sa medijima, koji se obično održavaju u nekom od ugostiteljskih objekata. Kako se naša kompanija ne reklamira, svakodnevna komunikacija sa medijima veoma nam je bitna, jer su oni naš kanal za predstavljanje proizvoda javnosti. Štednja na poslovnim ručkovima ne bi donela nikakvu korist.
Postoje oni koji veruju da kriza neće trajati još dugo, dok drugi smatraju da će prestati tek sredinom sledeće godine. Skeptici kao izlaz iz krize vide 2011. godinu. Mnogi ugostitelji, shodno ranijim iskustvima, smatraju da će im posao bez obzira na krizu sa dolaskom proleća i lepog vremena krenuti nabolje, a slično razmišljaju i distributeri. Međutim, po svemu sudeći, umesto lepog vremena presudne će biti cene i ponuda sa kojom će ugostitelji izaći u susret svojim gostima. Novo, jače stezanje kaiša kod svih građana, može dovesti do toga da u ugostiteljskom poslu opstanu samo oni koji će svojim gostima ponuditi ili vrlo niske ili vrlo visoke cene.
