U poslednje vreme sve je više specijalizovanih kafeterija, a tursku kafu i „produženi s mlekom“ sve češće zamenjuju moka, double dutch, frapucchino... Iako svaka kafeterija nastoji da neguje sopstveni imidž, svi naši sagovornici složili su se da su kvalitet, dobra usluga, atmosfera i lokacija osnovni uslov uspešnog poslovanja.
Legende kažu da su Bečlije prvi Evropljani koji su otkrili užitak ispijanja kafe na Starom kontinentu. Ako im je verovati, to se desilo zahvaljujući slomu turske opsade Beča 1683. godine, kada su Bečlije u jednom turskom logoru zatekle ogromne količine crnog zrna. Opojni miris privukao je pobednika da kuša čime su se to neprijatelji napajali i tako je, veruje se, kafomanija zavladala Evropom.
U nas Srba pak kruži druga legenda. Neretko se može čuti da upravo nama Evropa treba da zahvali na kafi jer su Turci prvu kafanu (objekat u kome je služena isključivo kafa) otvorili 1522. godine na Dorćolu. Doduše, kultura ispijanja kafe u našoj zemlji već je toliko razvijena da pojedinci veruju da je kafa domaća umotvorina. Ako u prilog tome dodamo i danonoćno pune lokale u kojima nema stola a da na njemu nije šoljica sa kafom, nije ni čudo što Beograd postaje meka za kafeterije. Ali, šta je, u stvari, kafeterija i po čemu se razlikuje od standardnog kafića? Caffe&Bar pokušao je da sazna da li je u pitanju trend koji će se još dugo zadržati, kakva je konkurencija i čime se prestoničke kafeterije, čiji se broj stalno povećava, bore za naklonost gostiju.