Godinu i nešto dana otkako je renoviran, u Klub književnika i dalje dolaze isti stalni gosti, ali i mnogo novih koji tek otkrivaju zašto je taj restoran zaslužio jedno od počasnih mesta u beogradskom ugostiteljstvu. Hrana u restoranu ostala je u osnovi ista kao i kada ga je držao Buda Blagojević, ali su dodata i lagana, modernija jela poput salata i nekih internacionalnih specijaliteta.

 

Jela na meniju Zornića kuće odabrana su iz raznih krajeva Srbije. Uglavnom je reč o jednostavnim, već pomalo zaboravljenim jelima koja se danas tek ponegde mogu naći na porodičnim trpezama. Nezaboravne ukuse upotpunjavaju autentičan seoski ambijent mira i tišine i predivan pogled na zatalasane šumadijske brežuljke.

 

EMRF se bori da se standardi restoraterskih usluga ujednače i da postanu međunarodni, da se tačno zna šta podrazumeva najviši osnovni kvalitet. Reč je o tome da u svakom objektu, i onom sa tri, ali i onom sa pet zvezdica, čistoća, kvalitet usluge i posluženog budu na vrhunskom nivou, a da broj zvezdica određuju stvari poput enterijera, lokacije, ponude...

 

Devojčica je širom otvorenih očiju upijala taj luksuz, tu lepotu. Bilo je čarobno, tanjiri s pozlatom su se caklili, srebrni escajg blistao, a jelo, aranžirano kao umetnička mrtva priroda, obećavalo neki drukčiji, lep i uspešan život. Kô na fimlu! Zato je, posle filma čijeg se naslova ne seća, odlučila šta će joj biti zanimanje: kuvarica, šefica kuhinje nekog velikog restorana.

 

U Beogradu je izbor mnogo bolji nego na moru u Crnoj Gori! Ovde je tražnja sve veća i distributeri imaju veoma raznovrsnu ponudu svežih i zamrznutih plodova mora — kaže Nikola Parapid, vlasnik restorana Bastion II.

 

Pri određivanju cena šoljice espresa, ugostitelji se, osim nabavnom cenom kafe, rukovode i cenom kod konkurencije. Ipak, ima i slučajeva da se na svega sto metara udaljenosti nalaze lokali istog ranga u kojima se cene kafe razlikuju čak i do 50 odsto.

 

Svi turistički gradovi u Evropi, ili oni koji to teže da budu, nude informacije o restoranima koji predstavljaju turističke atrakcije. Beograd to, nažalost, nema. Zato turisti preporuke o ugostiteljskim objektima koje mogu da posete dok borave u Beogradu uglavnom traže u svetskim vodičima, preko interneta, u svojim ambasadama ili na recepcijama hotela u kojima odsedaju.

 

Ugostitelj koji želi da ima kvalitetnu vinsku kartu tom poslu mora da priđe ozbiljno i temeljno, poštujući određena pravila koja se ne mogu zaobići, kako bi cela stvar imala smisla. U suprotnom, moguće je da gosti ne prihvate tako koncipiran lokal. Prvo se odredi tip lokala, zatim se kreira jelovnik, koji kasnije treba da prati i vinska karta, a potom se pažnja obraća na veličinu objekta i uslove za čuvanje, skladištenje i negovanje vina.