Prvo takmičenje u fleru u Srbiji
Otac flera, čuveni profesor Tomas, kao barmen u Njujorku nedeljno je zarađivao više od potpredsednika SAD-a. Flerom su se sporadično bavili barmeni u Americi da bi prvo, skromno takmičenje, bilo održano 1985. godine u Kaliforniji. Pobednik baš tog takmičenja podučavao je Toma Kruza i Brajana Brauna za film "Koktel" 1988. godine. Takmičenje u fleru početkom jula prvi put se, u organizaciji udruženja barmena Srbije, održalo i u našoj zemlji
Ljubitelji Dunava i šetnje po zemunskom i novobeogradskom keju našli su se u čudu kad su početkom jula bili u prilici da ispred Grand kazina u hotelu Jugoslavija prisustvuju velikoj žurki, uz veselu muziku i navijački raspoloženu publiku koja je došla da gleda prvo međunarodno takmičenje u fleru. Naime, 9. jula Udruženje barmena Srbije (BAR) i Grand kazino organizovali su 1st Serbian Open Cup, takmičenje profesionalnih barmena u fleru koje se prvi put održava u našoj zemlji. To takmičenje privuklo je veliki broj učesnika iz cele Evrope.
Generacije koje su odrastale krajem osamdesetih godina XX veka dobro pamte čuveni film Koktel sa Tomom Kruzom. Upravo je taj film pomogao da se popularizuje veština pripremanja pića praćena žongliranjem bocama i šejkerima. Istorija, doduše, uči da se takvo spravljanje pića javilo još krajem XIX veka, a postoji podatak da je otac flera, čuveni profesor Tomas, kao barmen u Njujorku nedeljno zarađivao više od potpredsednika SAD-a.
Tom veštinom povremeno su se bavili barmeni u Americi da bi prvo, skromno takmičenje, bilo održano 1985. godine u Kaliforniji. Pobednik upravo tog takmičenja podučavao je Toma Kruza i Brajana Brauna za pomenuti film Koktel 1988. godine. Ogroman međunarodni uspeh filma doveo je do toga da se danas širom sveta održavaju takmičenja i organizuju škole za obuku, a fler postaje sve popularniji i poznatiji.
U Beogradu je na takmičenju nastupilo dvadeset pet barmena, od kojih su samo šestorica bila iz Srbije, a ostali iz Italije, Velike Britanije, Francuske, Argentine, Poljske, Makedonije, Bugarske... I kvalifikacioni i finalni deo takmičenja održan je ispred Grand kazina, na otvorenom. I takmičari i publika uživali su uz odličnu muziku, toplo vreme i veoma prijatnu atmosferu kraj Dunava, uz veliki broj pripremljenih koktela u kojima su mogli da uživaju. U fleru se ne ocenjuje ukus, tako da je svaki koktel, iako isti, imao različite količine alkohola u zavisnosti od toga koliko je koji barmen bio vešt u bacanju i sipanju.
„Na ideju da organizujemo ovo takmičenje došli smo pre pola godine. Želeli smo da 1st Serbian Cup bude priprema za svetsko prvenstvo u Berlinu i promocija škole i vežbaonice za fler koju je skoro otvorilo Udruženje barmena. Iako smo imali samo dvadeset dana da se pripremimo, mislim da smo uspeli da organizujemo jedno veoma ozbiljno i profesionalno takmičenje. Sponzori su bili Diageo, Tody GH i Red Bull, dok nam je Grand ustupio prostor i muziku. Takmičenje se odvijalo po pravilima WFA (World Flair Association)“, počinje priču za Caffe&Bar Novak Nenezić, potpredsednik Udruženja barmena Srbije i jedan od sudija na takmičenju.
Voditelj 1st Serbian Cupa bio je Ognjen Amidžić. Sudijski žiri činili su Juraj Kozman i Novak Nenezić iz Srbije i čuveni mađarski sudija Szabolz Szöke, koji je i jedan od najpoznatijih svetskih sudija u fleru.
Takmičenje 1st Serbian Cup radilo se tehnikom praktičnog i egzibicionog flera (working and exhibition flair). Praktični fler podrazumeva brze i jednostavne pokrete, rad s bocama punjenim do različitih nivoa, kao u baru. Takav vid flera uobičajeniji je, a osnovna namena mu je da se gostu posluži piće, s tim da pruža i vizuelnu zabavu. Egzibicioni fler skoro uvek podrazumeva boce koje su često pripremljene za bacanje s manje od 60 ml tečnosti, duže pokrete, više boca i šejkera i pripremljenu koreografiju čije je izvođenje usklađeno s muzikom. Egzibicioni fler koristi se samo na takmičenjima.
Zadatak takmičara bio je da u kvalifikacionom delu, u prepodnevnim časovima, za četiri minuta naprave dva diktirana koktela: Fuzzy Navel i Margaritu. U ta četiri minuta trebalo je i da predstave Red Bull, da ga postave na vidno mesto. Osim toga, jedan od obaveznih pokreta bilo je i postavljanje boce Marie Brizard na ruku, a zarad atraktivnijeg takmičenja, barmenima je bilo dozvoljeno da limunov sok drže u svojim nebrendiranim bocama na čiju su težinu i oblik navikli i koje su im lakše za žongliranje. Kvalifikacioni deo trajao je od 10 do 15 sati, dok je finale održano od 20 do 23, kada je i proglašen pobednik: Tomaž Malek iz Poljske. U finale je ušlo deset takmičara. Za razliku od kvalifikacija, u finalu su takmičari imali šest minuta da naprave koktel Blue Lagoon.
Najbitnije je bilo završiti sve u roku od četiri minuta, a ako se vreme „probije“, dobijaju se kazneni poeni. I u kvalifikacijama i u finalu negativne poene donosili su i ispadanje objekata (boce i šejkera), prosipanje (pri čemu se ne računa nekoliko kapi nego ako tečnost ide u mlazu), propust nekog sastojka koktela, lomljenje boce ili čaše i missing drink – kad na kraju piće ne može da se posluži, ako je prosuto ili su razbijene čaše... Svaka stavka odnosi različit broj bodova.
