Može i bez HACCP-a
Kontrola hrane u Srbiji ubuduće će biti rigoroznija, a u slučaju nepravilnosti lako će moći da se utvrdi ko je zatajio u lancu proizvodnje ili prodaje. Nakon dugih sedam godina čekanja, u Srbiji je pre nekoliko meseci konačno usvojen zakon o bezbednosti hrane koji je garant da će hrana koja se proizvodi i prometuje u zemlji ubuduće biti kontrolisana od njive do police supermarketa, odnosno trpeze građana
Cilj usvojenog Zakona o bezbednosti hrane usmeren je ka krajnjem potrošaču, odnosno uspostavljanju sistema u proizvodnji hrane koji obezbeđuju sve preduslove da se bezbedni proizvodi nađu na trpezi krajnjeg potrošača, bilo da je reč o ugostiteljskim objektima bilo o hrani koja se priprema kod kuće. Zakon sadrži sve stroge međunarodne zahteve koji već postoje u svetu i zemljama EU, i harmonizovan je sa propisima EU.
Zakon o bezbednosti hrane odnosi se i na ugostitelje, ali ne u smislu ranijih najava da su svi ugostiteljski objekti imali obavezu da do 1. januara ove godine uvedu HACCP sistem u svoje poslovanje. Da bi se shvatilo kako su nastala neka pogrešna tumačenja, treba prvo objasniti novouvedeni zakon.
Odredbe Zakona o bezbednosti hrane primenjivaće se na sve faze proizvodnje, prerade i distribucije hrane, kao i hrane za životinje koja se proizvodi, odnosno koristi kao njihova hrana. Novim Zakonom, odgovornost je velikim delom prebačena na učesnike u lancu hrane, a država je kao primarni zadatak dobila uspostavljanje uslova za stvaranje celokupnog sistema i nadzor nad njegovom funkcionalnošću.
– Novi zakon obezbeđuje sledljivost proizvoda od njive, odnosno štale, do trpeze, tako da imamo integralnu kontrolu celokupnog lanca proizvodnje sirovine, prerade, odnosno proizvodnje hrane, distribucije i prodaje. Uvođenje obaveze da se u lancu hrane uspostavljaju sistemi kvaliteta (HACCP, ISO standardi...) garantuje da su preduzete sve mere da se proizvodi bezbedna hrana – objašnjava za Caffe&Bar Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede.
To znači da su svi učesnici u lancu dužni da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa. I to u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP). A to podrazumeva i vođenje evidencije o svim tim postupcima.
Zahvaljujući tim propisima, rad nadležnih inspekcija (veterinarske, fitosanitarne i poljoprivredne) biće uveliko olakšan. Tako, na primer, potrošač koji na tržištu kupi namirnicu i posumnja u njen kvalitet, zove inspekcijsku službu i prijavljuje slučaj. Inspektori kreću u akciju. Posle provere deklaracije, šalju uzorak u laboratoriju. Ukoliko se potvrdi neispravnost, kreće potraga za krivcima. Najpre je na tapetu trgovac, koji dokazuje da je pravilno skladištio proizvod. Ako nema sumnje u čuvanje namirnice, ide se korak nazad. Inspekcija proverava da li je proizvođač ili uvoznik po predviđenoj proceduri transportovao namirnicu do maloprodaje.
Ako ni on nije napravio grešku, krivac se traži u proizvodnji, i to ne samo na fabričkim trakama već i u magacinima u kojima se roba takođe skladišti po strogim pravilima. U tom lancu inspekcija će sigurno pronaći krivca, jer novi Zakon o bezbednosti hrane obezbeđuje redosled i uvid u put namirnica do potrošača. Epilog traganja za uzrokom kvarenja namirnice jeste javni istup krivca, koji će osim kazne koja se kreće i do tri miliona dinara, prijave za privredni prestup i plaćanja troškova uništavanja ili povlačenja robe sa tržišta, biti u obavezi i da kaže „ja sam pustio u prodaju nebezbedan proizvod“, jer je načelo na kojem se zasniva ovaj zakon i obaveza obaveštavanja javnosti.
Osim toga, inspekcijski nadzor biće sprovođen i direktno u proizvodnji, s tim što će na osnovu dosadašnje prakse proizvođači biti podeljeni u tri grupe: manje rizičan, umereno rizičan i visokorizičan. Oni proizvođači kod kojih je do sada uočavano najviše nepravilnosti u proizvodnji biće češće i kontrolisani. Proizvodi umereno rizičnih proizvođača kontrolisaće se dva-tri puta godišnje, dok će manje rizični proizvođači biti stavljeni na takozvanu zelenu listu i njihovi proizvodi kontrolisaće se jednom godišnje. Kontrola voća i povrća biće sprovođena na njivama, pijacama i u veleprodajama, kako bi potrošači bili sigurni da su bezbedni proizvodi stigli do pijačnih tezgi.
Mnogi ugostitelji čekali su na usvajanje Zakona o bezbednosti hrane kako bi do kraja uveli HACCP standarde koji su, po mnogim tumačenjima usvojenih propisa, bili obavezni. Kako smo krajem prošle godine pisali, a na osnovu svih tumačenja koja smo dobijali iz zvaničnih institucija, od 1. januara 2009. godine HACCP standard postao je obavezan za sve proizvođače i distributere proizvoda životinjskog porekla, a posle usvajanja Zakona o bezbednosti hrane, HACCP sistem postaće obavezan za sve proizvođače i distributere hrane i prehrambenih proizvoda, kao i za ugostitelje. Međutim, ispostavilo se da to baš i nije u potpunosti tačno.
– Nikada nije postojala odredba zakona po kojoj su ugostiteljski objekti morali da do 1. januara 2009. godine uvedu HACCP sistem, niti su ugostiteljski objekti bili kao takvi predmet kontrole bilo koje inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede. Ta odredba se po Zakonu o veterinarstvu odnosila isključivo na objekte u kojima su se prerađivali meso i mleko. Još početkom godine pokušavali smo da objasnimo da HACCP sistem nije obaveza ugostitelja. Međutim, očigledno im je neko to pogrešno protumačio da bi zaradio neki novac uvodeći im isti. U svakom slučaju, ta odredba nije postojala do 11. juna ove godine, kada je donet Zakon o bezbednosti hrane – ističe Pajkić.
