Vertikala i horizontala kretanja
Centrala je mesto koje komunicira sa svojim gostima izvan uobičajenog ugostiteljskog jezika. Lokal odaje specifičnu vibraciju opuštenosti i slobode, što je retkost u ugostiteljskim objektima, pogotovu u delu grada gde se nalazi, gornjem Dorćolu.
Centrala je nešto kao Chris Rea. Niko neće reći da samo njega sluša, ali je svakom ko u životu ima iole ukusa, nezaobilazan. Ili bar, ne smeta... – napisao je jedan od 250 obožavalaca ove kafe-galerije na Fejsbuku.
Centrala postoji duže od dve godine i za to vreme stekla je goste koji se uvek vraćaju u taj lokal. Iako ćete tamo možda videti paučinu na plafonu i možda će vam se desiti da konobari ne isprazne pepeljaru duže nego što je uobičajeno, u Centrali se u svako doba dana traži mesto više. Upravo zbog svog autentičnog šmeka taj neobičan lokal zasluženo se našao na našoj Recommended listi.
Centrala je netipičan beogradski kafe koji, iako se nalazi u strogom centru grada, odskače od komšiluka. Koncepcija, opuštena atmosfera, autentičan enterijer i krajnje zanimljiv domaćin samo su neke od specifičnosti koje Beograđane iz dana u dan u sve većem broju dovode u Centralu. To mesto osmislio je umetnik Srba Travanov, koji je otvarajući kafić najmanje na umu imao ugostiteljski objekat. Ali upravo je taj koncept i Srbin neobičan pristup ugostiteljstvu ono što Centralu čini posebnim mestom.
Slikara Srbu Travanova mnogi opisuju kao jednog od predvodnika nju vejv talasa. Travanov je idejni tvorac i suvlasnik Centrale.
– Priča o Centrali zamišljena je utopijski. U Srbiji i Beogradu sve je bez ideje, jedna stalna improvizacija. Sve ide stihijski, bez određenog cilja. Ovde se gaji priča da se ljudi oplemene i da spontano i nenametljivo vide umetničke radove iako nemaju običaj da idu u galerije. Centrala je vertikala i horizontala kretanja – počinje priču za Caffe&Bar Srba Travanov.
I ideja je sprovedena u delo. Dugogodišnje prijateljstvo sa Zoranom Dumanjićem rezultiralo je ortaklukom čiji je proizvod Centrala, mesto koje komunicira sa svojim gostima izvan uobičajenog ugostiteljskog jezika. Partneri se ravnopravno brinu o lokalu, ali Srba Travanov, kako sam kaže, više umetnički učestvuje u tome nego u samom funkcionisanju lokala. Kompletan vizuelni identitet Centrale njegovih je ruku delo.
Enterijer je minimalistički i nije ga lako opisati jer odaje jaku umetničku notu i stoga je sklon različitim interpretacijama. Zidovi su žuti i izgledaju kao da je više od decenije prošlo od kada su poslednji put okrečeni.
– Mnogi lokali rađeni su materijalno, dok je Centrala prvenstveno duhovno i hedonistički, a na materijalni segment nije bačen akcenat. Ja sam slikar i moji radovi su baza. Bavim se mobilnom konstrukcijom, pa je čitav prostor jedna instalacija. Svaki detalj je jedan rad. A ipak čini celinu. Neko u mojim radovima može videti samo novine na zidovima, a ne i filozofiju. Dokumentujem istinu ovog vremena – objašnjava Travanov.
Upravo takav enterijer stvorio je podlogu za autentičnu energiju koja je nastala i razvija se u Centrali. U lokalu je uvek bučno i dinamično, što posmatraču ostavlja utisak duha nekog novog, modernog „kruga dvojke“. Lokal odaje specifičnu vibraciju opuštenosti i slobode koja je retkost u ugostiteljskim objektima, pogotovu u delu grada gde se nalazi, gornjem Dorćolu. Ipak, naš sagovornik ne vidi Centralu kao ugostiteljski objekat.
– Ovo čime se ovde bavimo ne bih nazvao ugostiteljstvom jer za razliku od drugih mesta ovo pored komercijalne ima i duhovnu stranu. Reči kojima bismo mogli opisati Centralu moraju biti bliže umetničkom izražavanju. Ona je i neka vrsta komercijalnog ateljea i galerije. Prostor je izuzetno interaktivan. Sam dizajn stimuliše i komunikacijski integriše ljude. Mislim da se svi u Centrali osećaju drugačije nego u ostalim lokalima. Dolazi publika različitih profesija: političari, umetnici, sportisti, studenti... Svi oni emituju energiju koja se intenzivno oseća – objašnjava Travanov.
Možda je upravo taj odnos prema lokalu razlog njegovog uspeha i razvitka Centrale. Čini se da lokal ima svoj zaseban život i funkcioniše odlično bez potrebe za posebnim menadžerskim usmeravanjem.
– Svi ovi ljudi dolaze zbog specifične atmosfere. Nije to samo kafa. Posmatram ljude, njihova lica. Ne gledam ih kao goste već kao publiku, a na Centralu ne gledam kao na kafe već kao na pozorišnu scenu. Centrala je za mene organizam – priča Travanov.
U planu je časopis koji će se zvati Centrala.
– Baviće se art radovima. To je projekat usko vezan za lokal. Centrala će se suptilno menjati kroz moje radove i ljude koji je posećuju – zaključuje Travanov.
Tekst: Tatjana Gluvaković, Foto: Dragana Đorović
