Taj posao poveravamo kontrolnim organizacijama. One kontrolišu sve. Prvo kontrolišu zasade, pa da li su vinogradi zdravi, a i u toku berbe imaju ovlašćeno lice koje beleži svaku izmerenu količinu grožđa kako bi se tačno znalo odakle grožđe dolazi. Ako na vinu stoji oznaka da je ono iz Fruškogorskog rejona, onda ono zaista mora da bude proizvedeno od grožđa iz tog rejona. Posle završene berbe, gde se sve evidentira, kontrolne agencije nakon perioda fermentacije uzimaju uzorke i šifruju ih. Šifrovani uzorci šalju se ovlašćenim laboratorijama koje sazivaju komisiju ocenjivača. Komisiju su do sada obično činili eksperti, ali i tu ćemo uvesti određene promene.

Želimo da tu komisiju čine tri delegata, predstavnik proizvođača, potrošača i eksperata. Oni će šifrovane uzorke ocenjivati na blajnd tejstingu. Uzorke vina ocenjivaće po novom pravilniku koji je u skladu sa ocenjivanjem u EU, a to je do 100 poena (do sada je bilo samo 20 poena). Kada završe ocenjivanje, izveštaje šalju kontrolnim kućama, koje to dešifruju, a nakon toga nama šalju kompletnu dokumentaciju zajedno sa mišljenjem. Njihovo mišljenje odnosi se na količinu boca koje određeni proizvođači mogu da imaju, a na kojima će stajati oznaka određenog rejona.

Proizvodnja vina sa geografskim poreklom nije obavezna. Ako proizvođači imaju potrošače za vino koje nema geografsko poreklo, mi se tu nećemo mešati. Sva pomoć Ministarstva biće usmerena ka proizvođačima vina sa geografskim poreklom, jer su to iskreni proizvođači koji se muče cele godine, rade u vinogradu, gledaju u nebo da vide hoće li ih vreme poslužiti ili ne. Sledeće godine planiramo da subvencionišemo proizvodnju vina sa geografskim poreklom. Sve analize o kojima sam pričao su skupe, što će povećati cenu vina, zbog čega će Ministarstvo refundirati proizvođačima 50 odsto troškova.

Na taj način pomažemo proizvodnju kvalitetnog srpskog vina. Prošle godine proizvođačima smo davali oko 10.000 evra kako bi unapredili opremu za proizvodnju vina sa geografskim poreklom. Mnogo malih proizvođača koristilo je te usluge, a mi smo ih uredbom uslovili da, ako uzmu tu pomoć, moraju da proizvode vina sa geografskim poreklom. Po novom zakonu, postoje određene zabrane koje se odnose na oznake koje stoje na etiketama, što znači da proizvođači na etikete ne smeju da stavljaju ništa što će potrošače dovesti u zabludu.

Proizvođač ne sme da stavi oznaku određenog rejona ako nema rešenje Ministarstva koje se odnosi na tu berbu za tu godinu i određenu količinu. To znači da vino može da bude iz Župe, ali ako nema sertifikat da je tamo proizvedeno, takav podatak onda ne sme da se nađe na boci. Osim toga, proizvođači ne smeju da koriste ni reči kao što su „sličan“, pa da opisuju svoja vina rečima „sličan kao šampanjac“, ili „stil riohe“ ili „tip kjantija“... Potrošači ne smeju da budu dovedeni u zabludu ni direktno ni indirektno.

Tako, na primer, na etiketi ne sme da stoji da vino dolazi sa „Svete srpske gore“ ili slično. Proizvođači na etikete ne smeju da stavljaju ni podatke da vina sadrže one sastojke koje ne sadrže, kao ni poruke da vina leče ovo ili ono, vino za dvoje, za ljubavnike... Sve je to zabranjeno. To su pravila Evropske unije. Ono što takođe proizvođači ne smeju da stavljaju na etikete jeste i podatak da vina sadrže neke sastojke koje imaju i ostala vina, na primer da je vino pro corde, jer i ostala vina imaju antioksidante koji su dobri za srce.

Ali za sve te zabrane ostavljen je prelazni period od dve godine tokom kojeg proizvođači treba da im se prilagode. Ono što ne sme da se nađe na etiketama ne sme da se nađe ni u reklamnim kampanjama. Tako su, na primer, na nekim dosadašnjim sajmovima vina vinari bili podeljeni po regionima, recimo iz Šumadije. To više neće biti moguće. Proizvođači ne smeju da dovode potrošače u zabludu ni kada su imena vinarija u pitanju, pa vinarije neće smeti da se zovu po rejonima niti regionima u kojima se nalaze.

Ako vinarija u svom imenu, pa samim tim i na etiketi, sadrži geografsku odrednicu, postoje dve mogućnosti. Prva je da se menja ime vina i proizvođača, a druga da se umesto naziva proizvođača na etiketi nađe registarski broj vinarije iz vinogradarskog registra. Pretpostavljam da mnogi proizvođači to neće prihvatiti. Mi ćemo im kao država obezbediti minimalne uslove i ograničenja za proizvodnju vina, a sami proizvođači moraće dalje sami da se bore za sve ostalo i da se udružuju. Za sve to čeka nas veoma dug period.

Po starom zakonu, ograničenje je postojalo, ali po novom, koji je i u EU promenjen, nema ograničenja. Evropska unija propisuje da svi koji imaju preko deset ari moraju da se upišu u vinogradarski registar, ali i svi koji imaju manje od deset ari, a prodaju svoje grožđe. Evropska unija doskora je tačno određivala koliko svaka zemlja može da ima hektara vinograda, i ako ste želeli da podignete još jedan vinograd preko toga, neki ste morali da zatvorite.

To više ne važi i Evropa je potpuno promenila politiku. Ta nova politika više će odgovarati bogatim i jakim vinarijama, koje će imati mogućnost da ulažu u svoje vinograde i proizvodnju. Čak se i daje oko 7.000 evra onima koji žele da napuste posao, što će iskoristiti samo oni manji vinari koji žele da idu u penziju i koji ne mogu da se takmiče sa velikim proizvođačima.

Statistika kaže da imamo oko 59.000 hektara, ali realno ima oko 20.000 hektara, dok u registru poljoprivrednih gazdinstava za sada imamo 15.000 hektara, ali to nije gotovo jer još uvek upisivanje nije obavezno pošto traje prelazni period. Odnos belih i crvenih sorti je 65 odsto za bela.

Bele sorte, crvene su u deficitu. Od belih je najzastupljeniji italijanski rizling, a poslednjih godina podižu se kvalitetne sorte šardonea i sovinjon blanka, rajnskog rizlinga. Zato su i subvencije za uzgoj crvenih sorti bile mnogo veće nego za uzgoj belih, i to postepeno daje rezultate.

Sledeće godine u planu je da se povećaju subvencije za uzgoj autohtonih sorti grožđa, što će takođe biti veoma dug proces. Međutim, priča oko autohtonih sorti malo je komplikovana.

Za to je najviše zaduženo Ministarstvo trgovine i regionalnog razvoja, ali i mi dosta pomažemo proizvođače. Dajemo im sredstva za nastupe na specijalizovanim sajmovima i pomažemo im da predstave svoja vina na lokalnim sajmovima, pojedinačno ili udruženo. Osim toga, pomažemo i organizatore sajmova. To nisu velika sredstva, ali su značajna. Razvoj vinskog turizma pomažemo i merama ruralnog razvoja.

Sada je završen konkurs za adaptaciju starih objekata za proizvodnju vina koji će imati turističku funkciju. Uvodimo i pomoćne mere za kupovinu nove opreme. Ove godine prvi put je uvedeno kreditiranje za izgradnju vinarija i kupovinu opreme. Postoje i krediti za podizanje zasada koji su najpovoljniji, daju se na 11 godina, sa grejs periodom od tri godine i kamatom od pet odsto. Subvencionišemo i izvoz vina sa deset odsto.

Ali, Ministarstvo poljoprivrede ipak je više zaduženo za zakonodavni deo, uvođenje određenih mera koje će pomoći razvoju vinskog sektora. Najviše sarađujemo sa samim proizvođačima.

Da već počnu da prave kooperantske odnose sa lokalnim stanovništvom koje ne proizvodi vino, ali ima vinograde jer će tako unaprediti razvoj celog područja. Jedno udruživanje dovodi do građenja brenda ne samo vina već i celog regiona.

Narednih meseci čeka nas uvođenje nekoliko pravilnika. Za dva meseca treba da bude usvojen Pravilnik o uslovima za proizvodnju vina i Pravilnik o vinogradarskom registru. Proizvođači grožđa od 1. januara do 31. marta u okviru registracije poljoprivrednih gazdinstava treba da predaju još jedan formular – o upisu u vinogradarski registar. Treba da uradimo pravilnike o geografskom poreklu i vinarskom registru. Osim toga, treba da izbacimo i konkurs za kontrolne organizacije koje će raditi kontrolu proizvodnje vina sa geografskim poreklom, konkurs za ocenjivače vina. Nakon toga imaćemo konkurs za ovlašćene laboratorije. Osim toga, sledeće godine imaćemo i program za proizvođače, koji će obuhvatati kreditiranje, za izgradnju vinarija, adaptaciju i kupovinu opreme, subvencije za podsticanje podizanja zasada, a biće i veće subvencionisanje za autohtone sorte. Pripremili smo i jednu uredbu koja će, nadam se, izaći, a odnosi se na besplatnu analizu vina radi poboljšanja kvaliteta.

Ta odredba propisuje da će proizvođači moći da daju deset uzoraka na besplatnu analizu, a da će nakon analiza dobijati preporuke koje se odnose na kvalitet vina – da li i šta treba menjati u njegovom sastavu. Trebalo bi da izađe i uredba za unapređenje geografskog porekla, pa bi svim proizvođačima uskoro bila pružena mogućnost da nose oznaku geografskog porekla od berbe 2009. Sve to treba da se uradi do marta. Mislim da se mnogo radi i da je mnogo već urađeno. Ovo ministarstvo postalo je lider u promenama, pogotovo u ovoj oblasti. Pre dve godine čak smo imali subvencije od 11.000 evra, što je mnogo novca. Skoro da nijedna zemlja u regionu ne daje toliko za subvencionisanje vinskog sektora. Ali, to naše ulaganje dalo je i rezultata, a nadamo se da će i dalje davati još više pozitivnog.

Tekst: Ivana Hibner

Foto: Jelena Vemić