Kod nas sviraju kašika i viljuška
Gulaš od juneće glave koji se kuva samo petkom, juneći perkelt koji se služi uz domaće testo sa sirom posuto kockicama dobro pržene slanine, natur šnicla i kečiga samo su neka od probranih jela mađarske kuhinje sa vojvođanskim pečatom zbog kojih u gostionu Abraham mnogi gosti dolaze redovno ili joj se, kada god su u prilici, vraćaju. U Abrahamu, između ostalog, nema muzike, pre svega zbog poštovanja načela Ferenca Abrahama
Na kraju naselja Palić, neposredno pored lokalnog puta koji sada vodi prema mađarskoj granici, više od sedam decenija postoji ugostiteljski objekat u koji rado svraćaju lokalni gosti i putnici namernici, a u poslednje vreme i oni koji zbog dobre hrane koja se tamo služi ne žale da pređu i po sto ili dvesta kilometara.
Gulaš od juneće glave koji se kuva samo petkom, juneći perkelt koji se služi uz domaće testo sa sirom posuto kockicama dobro pržene slanine, natur šnicla i kečiga samo su neka od probranih jela „mađarske kuhinje sa vojvođanskim pečatom“ zbog kojih u gostionu Abraham mnogi gosti dolaze redovno ili joj se, kada god su u prilici, vraćaju.
Gostiona Abraham kao ugostiteljski objekat na Paliću postoji još od 1938. godine, i to kao krčma koju je osnovao Jožef Abraham. Krčma je radila od dva sata ujutro jer su se u njoj, pre polaska na pijacu gde su prodavali svoju robu, sakupljali seljaci iz okolinih mesta da bi popili po rakiju-dve. Kao krčma Abraham je radio do 1966. godine, kada je posao, od svog oca, preuzeo Ferenc Abraham. On je objekat obnovio i od te godine Abraham radi kao gostiona.
Ferenc Abraham je sa sinom Jožefom radio do 1984. godine, kada je otišao u penziju, a Jožef mlađi je sledećih pet godina samo vikendom organizovao svadbe. Te 1989. gostiona je zatvorena, a sledećih deset godina porodica se bavila drugim poslovima, pri čemu je većina njenih članova živela i radila u Mađarskoj. Desetak godina kasnije, tačnije 1999, Jožef Abraham ponovo je otvorio gostionu koja radi i danas, iako je on umro 2005. Posao trenutno vode Jožefova supruga Ester i mlađa ćerka Kristina, inače zvanična vlasnica, sa svojim suprugom.
Ta mirna i radna porodica naročito se u poslednje vreme kloni publiciteta, i kako kaže Ester Abraham, trude se da se pred gostima i u javnosti što manje pojavljuju.
– Za tim nema ni potrebe, jer u gostionu ljudi ne dolaze zbog nas, već zbog hrane. A kako se već dugo zna da se u Abrahamu služi dobra i kvalitetna hrana, gostiju uvek ima. Nama je to dovoljno. Važno je da ima posla i da je svaki gost odavde izašao zadovoljan. Za to što za nas mnogi znaju zaslužni su oni koji su bili naši gosti i koji su svoje utiske preneli svojim prijateljima, a ovi prosledili dalje – objašnjava za Caffe&Bar Kristina Abraham.
A u Abraham dolaze svi: oni koji žive na Paliću i u Subotici, turisti, poslovni ljudi, porodice, namernici i umorni putnici iz svih krajeva Vojvodine i Srbije, ali i stranci.
– Najčešći gosti su poslovni ljudi sa Palića i iz Subotice sa svojim poslovnim partnerima, kao i porodice, koje uglavnom dolaze tokom vikenda. Iako nije neophodna rezervacija, firme to uglavnom čine. Dolazi nam i dosta Beograđana, posebno tokom nezimskih meseci. Palić je turističko mesto, ali iako sezona traje tokom cele godine, ne može se uvek planirati koliko će posla biti – kaže Kristina Abraham i dodaje da se u poslu uglavnom rukovodi bogatim iskustvom i nasleđenim poslovnim mudrostima predaka, dede Ferenca i pradede Jožefa.
Da ono što je dobro ne treba menjati, pokazuje i meni te gostione. Na njemu se nalaze jela koja se tu spremaju decenijama, kao i recepti koji su naučeni u Mađarskoj, ali prilagođeni ukusu ovdašnjih gostiju.
– Osnova menija uglavnom je mađarska kuhinja, ali vojvođanska mađarska kuhinja. U Mađarskoj se, na primer, koristi mnogo više začina, tako da osnovne namirnice gotovo izgube ukus – kaže Kristina Abraham i dodaje da se u pripremanju jela strogo drže tradicionalnih recepata. Kuvari u Abrahamu, kako kaže vlasnica gostione, ne rade da bi potrošili zalihe namirnica već da gost bude zadovoljan.
– Svako ko dođe u Abraham mora da dobije samo ono što je kvalitetno. Zato, kada nabavljamo namirnice ili piće, nikada ne tražimo jeftino već samo najbolje i najkvalitetnije. To podrazumeva veće troškove, komplikovaniju organizaciju posla i precizno planiranje zaliha, što je veoma teško jer nikada ne znamo kada ćemo i koliko gostiju imati. Osnovni uslov za dobar rad restorana jeste da imate pouzdanog mesara koji može da vam isporuči namirnice kada vam je to potrebno. Mi takvog snabdevača mesom imamo u Subotici, a povrće kupujemo na palićkoj ili subotičkoj pijaci ili u veleprodaji povrća. Naša prednost je i to što su moj pokojni otac i deda bili vrsni mesari koji su svoje poznavanje mesa preneli na nas – kaže vlasnica gostione.
