Beograd se oduvek ponosio svojim noćnim životom. Štaviše, ludi noćni provod koji traje sedam dana u nedelji, 365 dana godišnje, jedan je od razloga zbog kojih stranci rado dolaze u naš grad. U prethodnom broju Caffe&Bara počeli smo istraživanje o fenomenu klabinga u Beogradu. Govorili smo o pojmu klabinga i njegovom razvoju kod nas i u svetu. Vodeći se najšire prihvaćenom klasifikacijom koja mesta za noćni provod deli na diskoteke, klubove, klubove na vodi i kafee sa klupskim programom, odlučili smo da u ovom broju posebnu pažnju posvetimo prestoničkim diskotekama, nekad i sad.
Zaključak koji se nameće čim se malo dublje uđe u tu tematiku jeste da Beograd nije posebno pogodan za razvoj diskoteka jer su Beograđani naklonjeniji manjim lokalima sa intimnijom atmosferom. Ako na umu imamo definiciju po kojoj je diskoteka mesto koje prima više od 1.000 ljudi, da ima podijum za igru i izdignuti pult za DJ-a, nije teško zaključiti da takvi objekti u prestonici jedva da postoje. Ipak, to ne umanjuje mogućnost dobrog provoda. Vremena su takva da većina Beograđana pod dobrim provodom podrazumeva „ludovanje“ uz narodnu muziku, pa kada bi neko poželeo da otvori diskoteku koja bi trebalo da radi više od dve sezone, morao bi da se pomiri sa tim da bi, ako želi da posluje profitabilno, gostima morao da pruži baš tu vrstu muzike…
