Od 1855. do danas, dakle tokom poslednjih 156 godina, na planeti Zemlji izuzetno mali broj stvari i odnosa ostao je nepromenjen. Čovek je, u međuvremenu, izumeo automobil, avion, telefon, radio (kompjuter s namerom nisam pomenuo), zapravo veliki broj stvari bez kojih savremeno poimanje života prosto nije moguće. Dva velika svetska rata, bezbrojni lokalni sukobi, komunizam, kapitalizam i ekonomske krize definisali su društvene odnose i neprestano menjali ljudsko poimanje vrednosti. U takvim okolnostima mogle su opstati samo kristalno jasne, nedvosmislene i neprevaziđene definicije koje same po sebi predstavljaju neprocenjivu vrednost i čije bi menjanje, nesumnjivo, napravilo više štete nego koristi.
Upravo takvu neprocenjivu vrednost u svetu vina predstavlja klasifikacija vina Medoka iz 1855. godine, poznatija kao grand kru klase (Grands Crus Classés). Ali da bismo se bavili određenim pojmom, treba da ga prevedemo na srpski jezik da bi njegovo značenje bilo jasno svakome ko pročita ovaj tekst, bez obzira na njegovo predznanje. Od te tri reči, dve je izuzetno lako prevesti. I to prvu i treću. Grand (Grands) je pridev i znači veliki. Klase (Classés) je treće lice množine glagola classifier, koji znači klasifikovati.
Reč koja zapravo daje smisao celokupnom nazivu je kru (cru). Ona ima nekoliko različitih značenja u francuskom jeziku, ali kada pričamo o vinu, kru, iako se načelno odnosi na istu stvar, dakle vino, ima potpuno drukčije značenje u Bordou, Burgundiji ili Šampanji. Pošto se sada bavimo Bordoom, definisaćemo šta reč kru znači u Bordou. Višejezični rečnik Dicitonnaire Moet-Hachette du Vin značenje reči kru u Bordou doslovce objašnjava na sledeći način: posed i vinograd određen, prepoznat (poznat) i zvanično klasifikovan od strane naimenovane komisije eksperata (npr. klasifikacija iz 1855. godine). U drugoj knjizi koja se bavi vinima Bordoa Les vins de Bordeaux, autor Etienne van Steenberghe, navodi se: U regionu Bordoa, termin kru ima dvostruko značenje – odnosi se na posed odakle vino potiče i na sam vinograd tog poseda.
Zaključak je da je najbolji prevod reči kru na srpski jezik zapravo posed-vinograd. Otuda je najbolji prevod naziva Grands Crus Classés du Médoc en 1855 na srpski jezik – veliki posedi-vinogradi Medoka klasifikovani 1855. godine.

Ali odakle uopšte potreba za klasifikacijom?
Potrebno je, pe svega, razumeti istorijske tokove koji su doveli do stvaranja klasifikacije, kao i sam trenutak njenog zvaničnog nastanka 1855. godine. Krenimo redom.
Engleska je još od 12. veka bila najvažnije tržište za vina Bordoa. Uporedo s razvijanjem engleskog društva i promenama u njemu, razvijala se i menjala i tražnja za vinima Bordoa. U 17. veku, težište društvenog života prebacuje se s dvora u domove pojedinaca koji su došli, najčešće trgovinom, do vanrednog bogatstva. Sa stvaranjem parlamenta i građanskog društva u Engleskoj vino više nije bilo privilegija dvorana i plemstva. U vinu su počeli da uživaju i građani koji su to sebi mogli da priušte. Kako se povećavao broj ljudi koji su mogli da priušte vino, došlo je i do segmentacije tržišta. Načelno se smatra da je proces razlikovanja porekla vina počeo posle komercijalne inicijative Arnoa de Pontaka (Arnaud de Pontac), vlasnika poseda O’Brion (Haut-Brion). Tokom obnove Londona od posledica velikog požara 1666. godine, De Pontak šalje svog sina u britansku prestonicu da otvori tavernu Pontakova glava (The Pontac’s Head), koja će biti i kancelarija i izložbeni prostor za prodaju vina s njegovog poseda. I taverna i vino postaju izuzetno popularni među srednjom društvenom klasom Londona, a deo bontona prilikom kupovine vina iz Bordoa bilo je i precizirati ime poseda. Do kraja 17. veka više nije bilo dovoljno tražiti vino iz vinogorja Pesak; kupci su od trgovaca zahtevali da im za njihov vinski podrum nabave vino poseda O’Brion.
Ipak, O’Brion nije bio jedini posed kome je koristilo to rano prepoznavanje robne marke od strane britanskih kupaca vina. Još tri poseda u istom periodu uspevaju da se izdvoje i svoj identitet učine prepoznatljivim ljubiteljima vina: Margo (Margaux), iz vinogorja istog imena, Latur (Latour) i Lafit (Lafite) iz vinogorja Poijak (Pauillac).
Neuporediv kvalitet vina proslavio je ta četiri poseda-vinograda, a ogromna potražnja uticala je na to da cene tih vina dostignu nivo koji je bio nedostižan za druga vina iz Bordoa. O’Brion, Margo, Latur i Lafit su na taj način formirali svoju zasebnu komercijalnu kategoriju poznatiju kao prva klasa poseda-vinograda (Premiers Crus).
Do sredine 18. veka, ostali proizvođači prepoznali su finansijsku korist koja je posledica težnje za kvalitativnim napretkom, pa su i sami počeli da proizvode vina vredna pažnje, namenjena Britancima visoke platežne moći. Grupa poseda-vinograda uspela je da stvori sličnu prepoznatljivost za svoja vina na tržištu, ali ne i da za njihova vina postignu istu cenu, kao četiri vina iz prve klase velikih poseda-vinograda. Ti posedi-­vinogradi koji su na tržištu postigli slične cene nazvani su druga klasa poseda-vinograda (Deuxièmes Crus).
Tu kategoriju činilo je dvanaest poseda-vinograda. Po formiranju druge klase, ostali posedi počeli su da izlaze iz anonimnosti svojih opština, iako nisu uspeli da dostignu jasan komercijalan identitet kakav su imali posedi-vinogradi iz prve i druge klase. Na taj način otvorili su put za sva vina koja su želela da u budućnosti svojim kvalitetom osiguraju sebi mesto u hijerarhiji poseda-vinograda koja se stvarala.