Drugi deo menija posvećen je picama, koje su i osnov ponude. Kuriozitet je peć za picu na drva, jedna od najvećih u gradu. Iako se svi pitaju u čemu je specifičnost takvih peći, odgovor je teško dati osim reći da pice koje izlaze iz takve peći imaju specifičan, poseban šmek. Takve peći su u Italiji najnormalnija stvar. Kompletan meni prati bogata vinska karta koja se bazira na italijanskim vinima, mada u ponudi ima i domaćih.

Srđan Stojanović sa zaposlenima

– Veoma je bitno dobro organizovati i podeliti posao. Prilikom otvaranja restorana i formiranja jelovnika veliku pomoć dobili smo od Fabija Rondelija, kuvara iz Bolonje koji je preneo svoje iskustvo ne samo na nas kao vlasnike već i na kuvara Saleta i majstora za picu Vladu – priča Stojanović.

Pice su osnov ponude La Piazze. Peku se u peći u kojoj istovremeno može da se nađe do osam pica, što tu peć čini najvećom u Beogradu.

– Iako na meniju imamo nekoliko varijanata, gosti sami mogu da osmisle picu koju će pojesti. Mislim da smo među prvim restoranima u Beogradu ponudili picu sa nutelom, salate u pica testu i picu na metar. Prečnik pice na metar je 100 cm (standardna ima 33 cm), tako da je i tri osobe teško mogu pojesti. Cena joj je 1.490 dinara, a može da bude sastavljena od bilo koje tri pice koje imamo u ponudi – objašnjava Stojanović.

U svakom restoranu veoma je važna i usluga da bi se gosti dobro osećali i uvek rado vraćali. Osoblje treba da bude dobro organizovano, da svako zna svoj posao i da se snađe u neočekivanim situacijama. La Piazza ima dvadesetak zaposlenih i usluga je dobra. Porudžbina se retko čeka duže od 25 minuta. Kako nikada ne može baš sve da bude idealno, u La Piazzi priznaju da, kao i mnogi drugi ugostiteljski objekti, imaju problem sa pronalaženjem kvalitetnog osoblja.

– Dugačak je i težak put do formiranja kvalitetne radne snage. Danas je teško naći dobro osoblje, a deluje mi da će to vremenom biti sve teže. Polukvalifikovani ljudi dolaze sa odličnim preporukama, što nije dobro za profesiju. Najveći problem je tokom letnje sezone kada oni koji dobro rade odlaze u Crnu Goru jer su tamo bolje plaćeni. Stalno imamo problem sa konobarima i pomoćnim radnicima, i ako se tako nastavi, počećemo da zapošljavamo Kineze. Srećom, taj problem nemamo sa pica majstorima i kuvarima – sa osmehom priča Stojanović.

Međutim, i pored tog problema i pada poslovanja zbog ekonomske krize, La Piazza radi dobro, i kako kaže Stojanović, u lokalu se neće praviti nikakvi ustupci na uštrb kvaliteta. Poslednjih meseci beleži se pad od 30 odsto. Interesantno je što se ne prodaje manje hrane, već manje vina i alkoholnih pića.

I pored krize najbitnije je zadržati goste, a kako objašnjava Srđan Stojanović, bez obzira na to da li je kriza ili ne, goste uvek treba negovati. To je ključ uspeha.

– Za sada nemamo konkretnu strategiju za prevazilaženje krize. Ali gosti ne smeju da budu nezadovoljni. Zato uvek postoji nešto što je na račun kuće. Stalnim gostima i većim grupama uvek poklanjamo malo više pažnje. Tako je, na primer, četvrta flaša vina uvek besplatna, a ako je gostima ona previše, tu su dižestivi i deserti. To je uvek na naš račun jer mislim da takvi potezi gosta mnogo više čine srećnim nego popusti od deset odsto. Mislim da je to tajna uspešnih ugostitelja ne samo u našoj zemlji već i u Italiji, gde često boravimo i odakle smo preneli najviše takvih stvari. Nameravamo da nastavimo takvu politiku. Odnos sa gostima bitniji je od bilo kakvog reklamiranja ili happy houra – zaključuje Stojanović.

Salata Sergio (u pica testu)         150 g grilovane piletine (pileći file) 200 g miks zelene salate 50 g rotkvica Gorgonzola sos: 2 dl pavlake i 50 g gorgonzole   Sve to staviti u korpicu od testa za picu.

Tekst: Tatjana Gluvaković, Foto: Dragana Đorović