Zanatlije dobrih ukusa

Samo dve godine posle otvaranja, jedan italijanski restoran postao je poznat i prepoznatljiv najviše po onome što je najbitnije za lokal – kvalitetu hrane. Italijanski duh, dizajn i kuhinja spojeni su u jedno – restoran La Piazza. Uz ime lokala stoji sintagma Artigiani del gusto (Zanatlije dobrih ukusa), što ne predstavlja samo slogan već i ceo koncept

Beograđani vole italijansku kuhinju, italijansku modu, italijanski dizajn. To najbolje pokazuje i veliki broj italijanskih restorana u našem glavnom gradu. Pravi je podvig izdvojiti se u Beogradu na osnovu italijanskih specijaliteta koji se nalaze na jelovnicima velikog broja restorana širom naše prestonice. Italijanski duh, dizajn i kuhinja spojeni su u jedno – restoran La Piazza. To je mesto gde se spaja dugogodišnje ugostiteljsko iskustvo, ali i dve velike prometne ulice u Beogradu, što je bila ideja za ime.

Zbog kvalitetne hrane, brze usluge i prijatnog ambijenta La Piazza predstavlja idealno mesto kako za romantičnu večeru tako i za poslovni ili porodični ručak. Spoj različitih iskustava vlasnika iz oblasti ugostiteljstva, najviše iz restoraterstva i kafea, upotpunjen znanjem i iskustvom koje dolazi iz Italije, doprineo je tome da se u La Piazzi uvek traži mesto više. Svi ti elementi razlozi su zbog kojih se La Piazza našla na našoj listi preporučenih objekata za ovu godinu.

– Posle više od 20 godina, koliko sam u ugostiteljstvu, shvatio sam da svaki posao zahteva novi izazov. Još kao klinac od petnaest godina ušao sam u ugostiteljske vode, 1997. sam sa prijateljem Ćuretom i Dejanom preuzeo kafe Nachos i potpuno ga oživeo. Kafeteriju Fracci sam 2000. godine otvorio sa našom poznatom balerinom Ajom Jung. Za mene je restoran bio novi izazov, ideja koju treba realizovati. Tako je nastala La Piazza. Sve ostalo išlo je svojim tokom – počinje priču za Caffe&Bar vlasnik restorana Srđan Stojanović.

U trenutku kada je odlučio da otvori restoran pojavila se atraktivna lokacija na uglu ulica Mileševske i Radivoja Koraća. Na tom mestu bila je stara pekara, pa je prostor posedovao sve kapacitete da se napravi jedna od retkih peći za picu na drva u Beogradu. Sticajem okolnosti, Stojanović se sreo sa Aleksandrom Škipićem i ubrzo potom rodila se La Piazza. Za enterijer je bio zadužen arhitekta Dalibor Crnčević.

– Da bi restoran bio uspešan, mora da se poklopi nekoliko bitnih elemenata: kvalitetna hrana i korektna usluga, topla atmosfera, dobre cene i estetski kvalitet objekta, koji je najmanje bitan, ali neophodan. Ugostitelji znaju da arhitekte najviše pažnje poklanjaju izgledu, dok se mi bavimo funkcionalnošću objekta. Zbog toga je veoma važna međusobna saradnja. Kada se vlasnik lokala i arhitekta nađu na sredini, dobijete lokal koji je praktičan i lep. Mislim da smo mi uspeli u tome – priča Stojanović.

I izgleda da jesu. Ceo objekat sastoji se iz više celina, dve povezane sale i dve galerije. Enterijer je urađen u kombinaciji cigle i drveta, prijatan je i topao, a istovremeno i moderan. Dominiraju tople boje, svedene ravne linije i minimalistička elegancija. Takav enterijer, uz prigušenu italijansku muziku koja se nepretenciozno čuje iz pozadine, gostima još više omogućava da uživaju u dobroj hrani.

Ipak, ono po čemu je La Piazza postala prepoznatljiva nije prijatan enterijer već kvalitetna ponuda. Uz ime La Piazza stoji sintagma Artigiani del gusto, to jest Zanatlije dobrih ukusa. To nije samo slogan već i koncept koji podrazumeva da je sve što pojedete u lokalu home made – domaće. Paste, testo za pice, kolači, sve se priprema po originalnim italijanskim recepturama u radionici restorana.

– Jedan smo od retkih restorana koji služi domaću, home made pastu i testo. Trudimo se da kupujemo najbolje sirovine koje se mogu naći na našem tržištu, a ono što ne pronalazimo u Srbiji nabavljamo u Italiji. U početku smo imali problema da pronađemo sve potrebne kvalitetne sastojke, ali sada već tačno znamo gde šta kupujemo i gde možemo da pronađemo sve što nam je potrebno. Ideja je da većinu sirovina kupujemo u Italiji, dok ovde najviše kupujemo povrće, voće, meso – objašnjava Stojanović.

Restoran radi od devet ujutro do ponoći. Od devet do podne služi se doručak, dok se u kuhinji istovremeno pripremaju sastojci za testo i paste. Kuhinja radi od podneva. Meni se sastoji od nekoliko delova. Tu su starteri, salate, glavna jela i deserti. Na meniju je posebna pažnja posvećena deci koja imaju priliku da probaju piletinu Sunđer Bob, špagete Vini Pu... Na delu menija posvećenom pastama u ponudi je skoro sve: taljatele, fetučine, mini-lazanje, raviole, kanaloni, pene, torteline...