Minimalni kredit za poljoprivredno gazdinstvo i fizička lica je 500.000 dinara, a za malo i srednje preduzeće dva miliona. Učešće pozajmice u finansiranju projekta može biti najviše 50 odsto, a uslov za potencijalne korisnike kredita je da prethodne dve godine nisu kažnjavani za privredne prestupe u ugostiteljskoj delatnosti i da su izmirili poreske obaveze

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i ove godine raspisalo je konkurse za dodelu kredita, odnosno subvencija, za projekte kojima bi se unapredio razvoj domaćeg turizma i ugostiteljstva. Sva fizička lica, mala i srednja preduzeća koja su registrovana za obavljanje turističke delatnosti ili kao poljoprivredno gazdinstvo, imaju rok do 1. septembra da se u Ministarstvu prijave na konkurs za dobijanje kredita za podsticanje kvaliteta ugostiteljskih usluga.

Budžetom Ministarstva u 2010. godini za tu namenu predviđeno je 400 miliona dinara. Minimalni iznos kredita za poljoprivredno gazdinstvo i fizička lica jeste 500.000 dinara, a za malo i srednje preduzeće dva miliona, sa rokom otplate od 60 meseci, grejs periodom od godinu dana i kamatom od jedan odsto na godišnjem nivou, uz valutnu klauzulu.

Učešće pozajmice u finansiranju projekta, prema vladinoj uredbi o uslovima i načinu dodele kredita, može biti najviše 50 odsto, a uslov za sve potencijalne korisnike kredita je da prethodne dve godine nisu kažnjavani za privredne prestupe u obavljanju ugostiteljske delatnosti i da su izmirili poreske obaveze.

Ideja je, kako za Caffe&Bar objašnjava Renata Pindžo, pomoćnica ministra, da se u prioritetnim turističkim mestima u Srbiji preduzetnici i seoska domaćinstva podstaknu da ubrzano pripremaju dobre smeštajne kapacitete za prihvat domaćih i stranih gostiju. Kreditne zahteve razmatraće posebna komisija koja će biti obrazovana rešenjem ministra. Ta komisija sa korisnicima će zaključivati ugovor kojim se utvrđuju međusobna prava i obaveze u vezi sa korišćenjem kreditnih sredstava.

Renata Pindžo

Sredstva dobijena iz kredita mogu se koristiti za izgradnju, uređenje i adaptaciju hotelskih i drugih smeštajnih kapaciteta, restorana, sportsko-rekreativnih i zabavnih centara. Krediti su, takođe, namenjeni i za rekonstrukciju plovnih ugostiteljskih objekata, restauraciju seoskih kuća i njihovo pretvaranje u turističke ugostiteljske kapacitete. Osim toga, kreditna sredstva namenjena su i projektima kojima će se unaprediti marketing domaće ugostiteljske ponude, ali i dizajn, priprema proizvodnje i proizvodnja suvenira.

– Prošle godine odobreno je 138 miliona dinara kredita za 22 projekta. Kredite je dobilo deset poljoprivrednih gazdinstava, sedam preduzetnika i pet preduzeća. Projekti koji su podržani odnose se na izgradnju novih i adaptaciju postojećih smeštajnih kapaciteta, kao i izgradnju spa-centara i drugih pratećih sadržaja – rezimira Renata Pindžo rezultate prošlogodišnjeg konkursa.

Kad je reč o dodeli subvencija za finansiranje projekata za razvoj turizma u 2010. godini, konkurs traje do 15. decembra 2010. godine, a za tu namenu planirano je 570 miliona dinara. Pravo na korišćenje tih sredstava imaju turističke organizacije, destinacijske menadžment organizacije, privredna društva, preduzeća, odnosno druge organizacije i institucije čiji je osnivač Vlada ili jedinica lokalne samouprave, kao i pravna lica koja upravljaju turističkim prostorom i objektima turističke infrastrukture.

Sredstva će se odobravati za projekte kojima se Srbija promoviše kao turistička destinacija, za promociju i unapređenje kvaliteta ponude turističkih mesta, razvoj javnih zabavno-rekreativnih sadržaja, edukaciju i obuke u turizmu, za izradu prostornih i urbanističkih planova i razvojnih planova restrukturiranja i tržišnog pozicioniranja turističkih mesta i turističkih regija, kao i projekata osnovne komunalne i turističke infrastrukture.

Celokupan budžet namenjen turizmu u 2010. godini je, prema rečima Gorana Petkovića, državnog sekretara za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, oko 4,4 milijarde dinara.

Goran Petković

– Taj novac će, pre svega, biti uložen u turističku infrastrukturu, nastavak radova na najvažnijim turističkim gradilištima u zemlji, podsticajna sredstva za razvojne kredite za projekte u turizmu, kao i za pomoć lokalnim organima vlasti da dođu do sredstava iz evropskih fondova – kaže Petković.

Prihod od turizma 2009. godine iznosio je svega oko 900 miliona američkih dolara, što je, prema rečima ministra Mlađana Dinkića, daleko manje nego što su od iste grane prihodovale zemlje slične Srbiji. Za bolje rezultate, kako navodi Dinkić, potrebno je neprekidno ulagati u objekte i podizati kvalitet usluga, jer je tada „cena uvek na drugom mestu“. Dinkić podseća i da je za hotele i restorane PDV osam odsto i da će uz kredite i subvencije koje olakšavaju investicije, iz budžeta biti izdvojena i sredstva za obuku srpskih hotelijera u inostranstvu.

U Ministarstvu očekuju da će posebno negativno na srpski turizam u 2010. godini uticati vizna liberalizacija, jer će se domaći turisti, verovatno, u većoj meri odlučiti za putovanja u inostranstvo, a turisti iz okolnih zemalja i regiona za dalja odredišta. Zbog toga je, prema rečima Gorana Petkovića, državnog sekretara za turizam, važno vršiti „pritisak“ na region i susedne zemlje i još intenzivnije promovisati srpsku turističku ponudu. Strategija Sektora za turizam je da privuče što veći broj posetilaca iz regiona i da na taj način domaći turizam ostvari veće prihode.

I ugostitelji se nadaju da će zbog toga u Srbiju doći više turista nego lane, jer su u 2009. godini zabeležili pad prometa veći od 20 odsto. Beogradski ugostitelji imali su najmanje gubitke (nešto više od pet odsto), i to, pre svega, zahvaljujući manifestacijama koje privlače veliki broj posetilaca. Univerzijada je u prestonicu dovela znatan broj stranaca (oko deset hiljada), koji su u Beogradu boravili i do dve nedelje. Budući da je prosečan boravak stranih turista u našoj prestonici znatno kraći, ostaje pitanje kako se (bez Univerzijade ili nekog drugog izvora gostiju) izboriti makar za održanje trenutnog nivoa prometa.

Tekst: Uroš Delić

Foto: arhiva Caffe&Bara